(FOTO) „Gdje je Vlada PRONAŠLA NOVAC“ Govori li Dodik istinu kad kaže da je Srpska ekonomski stabilna
Da je Republika Srpska ekonomski stabilna pokazuje i podatak da je prosječna neto plata isplaćena u septembru iznosila 1.412 KM, što je za 43 KM više u odnosu na FBiH.
Ovako izgleda ekonomska situacija Srpske, iz ugla predsjednika Milorada Dodika. Populizam ili realizam pitali smo ekonomske stručnjake.
I prije nego što vam ponudimo njihove odgovore, da podsjetimo da je priča o minimalnoj plati u Republici Srpskoj ponovo na meniju.
Да је Република Српска економски стабилна показује и податак да је просјечна нето плата исплаћена у септембру износила 1.412 КМ и већа је за 43 КМ у односу на нето плату која је исплаћена у септембру у ФБиХ, а која је износила 1.369 КМ.
И просјечна нето плата у Српској у првих…
— Милорад Додик (@MiloradDodik) November 15, 2024
Dok sindikat, po običaju, pozdravlja svako povećanje, pa usput traži i novo (1.050 KM), poslodavci se još nisu pomirili ni sa onim posljednjim (900 KM).
Tako je predsjednik Područne privredne komore Banjaluka Goran Račić, za razliku od predsjednika Srpske i sindikata, nedavno izjavio da nema osnova za povećanje najniže zarade u Srpskoj i da bi se minimalna plata trebala i smanjiti, ukoliko bi se gledali ekonomski pokazatelji.
Poslije ovakvih izjava svako bi ostao zbunjen. Da li je istina negdje na pola ili više naginje ka jednoj strani?
Odakle nam novac?
Ekonomista Marko Đogo za Srpskainfo kaže da je u ekonomiji čaša često polupuna ili poluprazna.
– Do tačke posmatranja je. Što se tiče minimalne plate, ja sam se prošle godine zalagao da je ne povećavaju toliko, tvrdio sam da će doći do otpuštanja velikog broja radnika i ispostavilo se da nisam u pravu – kaže on.
Kad jednom povećate minimalnu platu, dodaje, teško je naknadno smanjiti.
– Ono što mislim da jeste realno jeste da ne postoji osnova za novo povećanje, mada u tom dijelu plata kod nas ima mnogo toga da se uredi. Povećana je minimalna plata, ali nisu povećane plate onima sa srednjom i visokom stručnom spremom. U svim državama postoji ekspertski tim koji se sastoji od stručnjaka, a ne od predsjednika sindikata i poslodavaca, i koji radi istraživanje, nakon kojeg budu predstavljeni jasni pokazatelji kakva je situacija i da li može ili ne može plata povećati. To je kod nas postalo više pitanje trgovine i politike nego struke – kaže on.
Sam rast realne plate je, naglašava, pokazatelj da zdravlje ekonomije nije toliko loše koliko se u javnosti stiče utisak.
– Mene pozitivno iznenađuje, ali još uvijek nisam shvatio, gdje je Vlada Republike Srpske našla novac za ovu godinu, a ministarka finansija izjavljuje da su obezbijeđene finansije i za sljedeću. Ja, kao doktor ekonomskih nauka, i dalje ne znam gdje su našli novac, ali svaka čast da jesu. Pošto sam budžetski korisnik, meni je drago da je situacija takva – kaže on.
Zdravlje ekonomije
Ekonomista Predrag Mlinarević kaže da su ovdje, na neki način, svi u pravu.
– Da bi se poboljšao standard naših radnika, to se može uraditi samo kroz povećanje minimalne zarade. Nažalost, kod nas dobar dio radnika dio plate prima na banku, dio na ruke. Da bi se na neki način pomoglo tom dijelu stanovništva potrebno je da se njihova minimalna zarada poveća, ali da bi poslodavci bili u poziciji da to mogu da urade, a da ne trpe previše u pogledu svojih troškova poslovanja, treba da se uradi set poreskih reformi. Dugoročno rješenje, koje može da bude na tragu želje koju je iskazao gospodin Dodik da se poveća zarada naših radnika, a da se razumiju i poslodavci, jeste mogućnost da se uradi reforma u smislu smanjenja doprinosa i paralelnog povećanja minimalne zarade, a što bi dalo prostora da radnici imaju veće plate – kaže on za Srpskainfo.
Ekonomsko zdravlje neke zemlje se, dodaje, posmatra kroz tri indikatora.
– Prvo, kolika je stopa rasta, drugi je kretanje opšteg nivoa cijena i inflacije, a treći je nivo zaposlenosti. Mi možemo reći da situacija nije nestabilna, ali je jako važno da stvorimo pretpostavke za održivi rast. Treba da spriječimo da dođe do odliva radne snage i da omogućimo da se kroz rast produktivnosti stvori pretpostavka za povećanje zarade. To se može uraditi na način da malo promijenimo našu privrednu strukturu – zaključio je Mlinarević.
Srpskainfo
