Dodikov neljudski, morbidni napad na pokojnog Kopanju; Dodik je “zaboravio” da je prvi direktor “Nezavisnih” bio njegov brat Goran Dodik
Milorad Dodik godinama pere svoju biografiju otvoreno iznoseći nesitine o sebi i drugima, ne birajući sredstva da postigne bilo kakav napredak po tom pitanju.
Ne ide mu baš nikako, te je u posljednje vrijeme pribjegao javnim napadima na mrtve, kao što je to prije par dana učinio, obrušavajući se na pokojnog Željka Kopanju, osnivača “Nezavinih novina”, kojeg je optužio da mu je prelom lista pripreman u Ambasadi SAD-a u BiH.
Ništa odvratnije, morbidnije, ogavnije poodavno nije izrečeno u javnom prostoru BiH od te Dodikove optužbe na račun pokojnog Kopanje.
Nemam nikakav razlog da branim Kopanju, ali imam bezbroj razloga da napišem istinu, a ona glasi da je Kopanja osnivač NN, a da je prvi direktor tog lista bio Goran Dodik, rođeni brat Milorada Dodika.
Stejt Department je preko USAID-a dao novac za osnivanje kompanije daleke 1995. godine, a Goran Dodik je primao platu od tog novca.
Bitno je podsjetiti na to zbog laži Milorada Dodika, ali i zbog njegovog neljudskog napada na pokojnog Željka Kopanju koji ga je stvorio.
Te 1995. Milorad Dodik nije značio ništa na političkoj sceni BiH, a ni RS.
Nakon što su NN zaživjele, Dodik je išao po mišljenje kod Kopanje, a ne Kopanja kod njega.
Kopanja je svim snagama promovisao Dodika u godinama koje su dolazile, dok ga nije izgurao za premijera u januaru 1998. godine.
Nije ga promovisao samo medijski, već mu je pomagao i finansijski, jer je tada Dodik bio “go k’o pištolj”; Dužan milionske iznose za propale poslove.
Primjera radi, prije nego je postao premijer januara 1998., Dodik je bio dužan za cigarete kojima je švcercovao cca 1,4 miliona tadašnjih DEM. Ako se ne varam, firma kojoj je dugovao zvala se “Makedonija tabak”, a Dodik je bio zreliji “za gepeka” nego za premijera.
Čim je postao premijer, taj novac je vratio iz budžeta.
Na Kopanju je, 22.08.1999. godine, izvršen atentat; Jedva je preživio, a amputirane su mu obje noge.
Teče već 26. godina od atentata, a naručioci niti izvršioci nikada nisu pronađeni, iako je najveći dio tog vremena Dodik bio na vlasti.
Kopanja je preminuo 08.08.2016. godine.
„Željko je bio poseban. Imao je jak intelekt i posjedovao je veliku energiju. Samim tim, ovo je veliki gubitak, ne samo za porodicu i prijatelje, već i za cjelokupnu javnost“, rekao je Dodik, 08.08.2016., prilikom posjete Kopanjinoj porodici.
Na komemoraciji, 10.08.2016., Dodik je kazao da je Kopanja “bio pravi heroj u borbi protiv sudbine koja ga je neopravdano kaznila”, te poručio da, ko dva puta umre, dva puta i živi.
Dodik je, posthumno, Kopanju odlikovao Ordenom časti sa srebrnim zracima za doprinos u afirmaciji ljudskih prava, tolerancije među ljudima i narodima.
Prije par dana teškim optužbama na račun preminulog Kopanje, Dodik je pokušao da se distancira od njega, a jedino što je uspio jeste da pokaže da je nečovjek bez ostatka.
Slobodanvaskovic.blog
