Doba geopolitičkih previranja: Kuda ide svijet?
Poslednjih godina svet je potreslo nekoliko kriza, a čini se da se sve intenziviralo nakon pandemije korona virusa koja je celu planetu skoro u potpunosti zaustavila, da bi potom počeo rat u Ukrajini, a onda i onaj na Bliskom istoku u Pojasu Gaze. Istovremeno, najdominantnija svetska sila pokazuje da svaki novi izbori mogu da budu još burniji, pa smo tako nedavno svedočili pokušaju ubistva Donalda Trampa, kandidata za predsednika Amerike, manje od četiri meseca pred izbore koje mnogi opisuju kao sudbonosne.
Tim povodom, NIN je razgovarao sa Strahinjom Matejićem, zamenikom direktora u kancelariji predsednika Evroazija grupe, vodeće firme iz Njujorka koja se bavi procenom i savetovanjem u oblasti geopolitičkog rizika. On ističe da su od sredine 19. veka i ekonomske i geopolitičke krize ciklične, te da svaka osoba, u proseku, proživi pet do sedam ekonomskih kriza koje se dešavaju na svakih sedam do osam godina, a samo jednu do dve geopolitičke krize, čiji je ciklus 40 do 50 godina.
„Najveći problem je kada se te dve spoje, a u ovom trenutku se nalazimo i u jednoj i drugoj“, kaže Matejić.
On objašnjava da se geopolitičke krize dešavaju onog trenutka kada institucije koje su stvorene da odgovore na prethodnu geopolitičku krizu postanu irelevantne za odgovaranje na novu.
„One postaju ‘lepljive’, jako teško se menjaju, pogotovo u mirnodopskim uslovima. Onog trenutka kada postanu irelevantne, nastaju nove krize“, kaže Matejić.
Atentat na Trampa: Posledice po američke saveznike
U ovakvom trenutku, kada je aktivno više kriza koje imaju geopolitičke posledice, još je riskantnije svako pogoršanje situacije u najvećoj svetskoj sili – Sjedinjenim Američkim Državama. A tamo su u toku predsednički izbori na kojima je Džo Bajden upravo odustao od kampanje za reizbor, a kandidat republikanaca je Donald Tramp, koji je nedavno preživeo pokušaj ubistva na predizbornom skupu.
Sagovornik NIN-a ističe da sam atentat neće fundamentalno uticati na tok izbora za predsednika Amerike. Kako kaže, atentat je solidifikovao Trampovu bazu.
„On nije jurio prednost Bajdena do atentata, već je bio u solidnom vođstvu u krucijalnim državama. Ovo je samo ojačalo njegovu poziciju, pogotovo u okviru Republikanske partije“, kaže Matejić.
Međutim, kada je reč o spoljnopolitičkom kontekstu, posledice dešavanja u Americi osećaju se u prijateljskim i savezničkim zemljama. On ukazuje na istraživanja koja pokazuju da u Nemačkoj čak 89 odsto ispitanika tvrdi da Amerika trenutno i/ili nikad nije bila dobar primer demokratije. Slična je situacija i u Ujedinjenom Kraljevstvu (86 odsto), Kanadi (80 odsto) i Francuskoj (79 odsto).
„To su zemlje G7 i glavni američki partneri. To nam samo govori da na otvorene neprijatelje Amerike (poput Rusije, Irana i Severne Koreje) to nije mnogo uticalo. Oni će reći: ‘Mi smo već ukazivali na hipokrizu Sjedinjenih Država i na ‘lažnu demokratiju’, dok će saveznici morati da sarađuju sa SAD kao najvećom vojnom silom. Sa druge strane, daleko od toga da će hrliti da implementiraju tekovine demokratije koje su u Americi poslednjih 10 godina u padu“, kaže Matejić.
Atentat na Trampa, istovremeno, može da se posmatra i iz drugog, pozitivnijeg ugla, pa tako Matejić ukazuje da su od poslednjeg atentata u Americi, na Ronalda Regana, prošle 43 godine.
„Prošlo je više od 40 godina, a Amerika je najnaoružanija zemlja po glavi stanovnika, posle Jemena gde besni građanski rat. Pored toga, ima najveći broj mentalno obolelih, a nezbrinutih ljudi u OECD zemljama. Ako se to uzme u obzir, kao i stepen polarizacije poslednjih 15 godina, onda možda treba da čestitamo bezbednosnim i kontraobaveštajnim institucijama. Ko zna koliko su oni atentata sprečili“.
Matejić smatra da je isti slučaj i sa Evropom gde je nedavno slovački premijer Roberto Fico preživeo atentat.
„Ako se to događa na nekoliko decenija u hiperglobalizovanom društvu gde ljudi, nažalost, imaju izuzetno lak način da dođu do oružja, možda ovo, u širem kontekstu, i nije toliko dramatično“.
Rat na Bliskom istoku: Put ka miru ekstremno otežan
Za to vreme, rat na Bliskom istoku i dalje besni. Od oktobra prošle godine, palestinske vlasti tvrde da je ubijeno gotovo 40.000 ljudi u izraelskoj vojnoj ofanzivi na Bliski istok, koja predstavlja odgovor na teroristički napad Hamasa u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi. Uprkos velikom broju žrtava i pritiska spolja, izraelski premijer Benjamin Netanjahu ne odustaje.
„On zna da je pred njim svakog dana jednostavna jednačina: Kraj rata = kraj njegovog mandata i potencijalno kraj života na slobodi. On vrlo lako može da završi u zatvoru kroz suđenje za proneveru i korupciju, koje je počelo još 2019. godine. Ogroman bezbednosni propust u Izraelu je nastao, ne spolja, već iznutra, usled podele društva u Izraelu zbog predloženih zakona o promeni sudske vlasti koji su izveli na ulice 500, 600.000 ljudi. To je svuda velika brojka, a pogotovo u državi koja ima devet miliona stanovnika. Netanjahu ne želi da završi rat, ne zato što je mazohista, već zato što ima političku kalkulaciju, a sa druge strane, duboko uvreženo mišljenje u homogenizovanom izraelskom društvu koje je šokirano najvećim napadom na Jevreje od Drugog svetskog rata, i želi da odgovori na odgovarajući način“, kaže Matejić.
Dodaje da je put ka miru „ekstremno otežan“, te da mira sigurno neće biti pre američkih izbora, a verovatno ni do kraja godine.
Istovremeno, postoji opasnost od izbijanja sukoba Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah. Prema rečima sagovornika NIN-a, glavni problem je unutrašnji pritisak u Izraelu zbog oko 100 hiljada Izraelaca koji su raseljeni sa severa zemlje kada se Hezbolah uključio u sukob.
„Netanjahu je pod velikim pritiskom da ih vrati na to područje“, ističe Matejić.
Kada je reč o potencijalnom izbijanju direktnog sukoba između Irana i Amerike, navodi da ni jedna, ni druga strana nemaju interes da otvaraju novo žarište. Prema njegovim rečima, šanse za izbijanje takvog konflikta su relativno niske.
„Da li je, na primer, 20 odsto šanse za takav sukob dobra stvar za otvoreni rat Irana i SAD? Nije, to je zabrinjavajuće za ceo svet. Ali, opet, spustio bih loptu zbog toga što to, s druge strane, znači da ima 80 odsto šansi da se to ne desi“, navodi Matejić.
Kako kaže, Iranu sukob sa Amerikom nije u interesu iz, pre svega, ekonomskih razloga jer sada na tržište plasira mnogo više nafte, nego tokom Trampovog mandata. Istovremeno, posredstvom Kine, Iran je uspostavio bolje odnose sa državama arapskog sveta, što takođe otvara ekonomske potencijale.
„Unutrašnja previranja, izbor predsednika, potencijalna skora smrt ajatolaha, u mnogome bi usporili spoljne projekte. Sada je izabran nešto umereniji predsednik, što dodatno ublažava situaciju“, kaže sagovornik NIN-a.
Sa druge strane, ističe da ni Amerika, u kojoj je društvo duboko podeljeno, a potrošači, iako se ekonomija oporavlja, to i dalje ne osećaju na svojoj koži, nema interes da preterano reaguje na spoljnopolitičkom planu.
„Ne verujem da je ogromna šansa da dođe do toga, pogotovo potencijalnim povratkom Donalda Trampa koji nije izolacionistički, već transakcioni političar“, kaže Matejić.
Rat u Ukrajini: Miskomunikacija između dva sveta
Dok besni rat na Bliskom istoku, u drugi plan je pao sukob Rusije i Ukrajine. Matejić kaže da se, ni u tom slučaju, ništa dramatično neće desiti pre američkih izbora. Prema njegovim rečima, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poslednjih meseci interno, u razgovoru sa saveznicima, govori o tome da Rusija mora da učestvuje u mirovnim pregovorima, što su, kako navodi, „logični stepenici na putu ka miru“.
On smatra da u sukobu Ukrajine i Zapada sa Rusijom postoji dodatni problem – miskomunikacija između dva sveta. Kako kaže, Rusija kinetički, hibridni, proksi i digitalni rat smatra istim poljem delovanja, dok Zapad, to razdvaja, i ne smatra slanje vojne pomoći direktnim uplivom u sukob.
Navodi da ni činjenica da su Ukrajini u poslednje vreme dozvoljene mnoge stvari koje su ranije bile nezamislive nije promenila optiku u Rusiji jer Moskva već smatra da je u ratu sa Zapadom. Matejić ipak smatra da je rat u poodmakloj fazi, te da je sve izvesnije da će pregovarački sto, posredstvom Kine, biti aktivan narednih meseci.
Povratak Trampa: Pokušaj gašenja glavnih žarišta
Na dva pomenuta sukoba, i uopšte na situaciju u svetu, uticaće novembarski izbori u Americi. Tramp je u osetnom vođstvu i sva je prilika da će se vratiti u Belu kuću. To donosi i promene u pristupu Vašingtona prema ostatku sveta. Matejić kaže da je politika Bajdenove administracije predvidiva i da, ilustrovano brojkama, kao takva, postiže rezultate u rasponu od „-2 do +2“. Tramp, sa druge strane, može lako imati „ili -6 ili +6“.
On objašnjava da bi Tramp, najveći svetski problem, odnosno američko-kineske odnose, mogao da reši podizanjem poreza na kineskse proizvode, što bi svakako naštetilo i SAD, ali bi Kina ustuknula i angažovala se u rešavanju tog problema.
„Međutim, ostatak sveta bi imao koristi kroz relativno smanjenje tenzija dve države, a pored toga, ostala tržišta neće morati da biraju da li će da sarađuju samo sa Amerikom ili samo sa Kinom“, kaže Matejić, dodajući da je moguća i potpuno obrnuta situacija koja bi dovela do novog trgovinskog rata.
Međutim, kako god bilo, navodi da će se svaki drugi geopolitički sukob rešavati na takav način, u slučaju da se Tramp vrati u Belu kuću.
„Baš zato su Evropljani kroz NATO samit pokušali da iščaše što je više moguće odluka koje će Amerika donositi, odnosno da ih prebace na Brisel ili NATO, ne bi li smanjili Trampovu mogućnost da napravi štetu ako se vrati“, kaže Matejić.
Kada je reč o Trampovoj spoljnoj politici, sagovornik NIN-a navodi da će on dominaciju Amerike pokušati da dokaže time što će na brz način ugasiti glavna žarišta (ili makar pokušati), odnosno smatra da neće biti povratka retorike o Americi kao nezamenljivoj naciji i „globalnom policajcu“.
„To Trampu nije cilj. On neće pokazivati mišiće kao Klintonova administracija 1990-ih godina, već će pokušati da obezvredi multilateralni sektor. Pokušaće da razbije diskusiju o određenim problemima na proste činioce. Kada to uradi, smanjiće relativnu blizinu tih multilateralnih zajednica Americi, a rezultat će biti jasan – Amerika ostaje na vrhu“, smatra Matejić.
NIN
