DELOMPARIZACIJA SRBIJE SE NASTAVLJA: Ustaški unuk u dejstvu
Piše: Vladimir Dimitrijević
JEDAN MEJL
Nedavno, povodom teksta „Doba antilomparizma“, dobih, od jednog starog saborca, ovakav mejl:“Apropo „antilomparizma“, zamenjuješ teze, moj Vladimire. Ne radi se o Lomparu protiv Vučića. Svaku Lomparovu reč bih i ja potpisao. Ali, u ovoj konstelaciji pobunjenih snaga, uz ove izvore finansiranja, Lompar nema nikakvu šansu već samo nesvesno služi kao mamac, u bilo kakvom ishodu revolucije. Radi se u stvari o Gruhonjiću protiv Vučića, o jednom evrozlu protiv drugog evrozla. Koje od dva zla je gore? Mislim da se odgovor sam nameće.“
Već sam rekao, i ponavljam – skoro da nema zla koje Vučić nije učinio Srbiji i njenim građanima, a koje bi ostalo za Dinka Gruhonjića, novog Nenada Čanka, korišćenog kao Vučićevo strašilo kad god treba pomisliti:“I od zla ( Vučića ) ima gore ( Gruhonjić )“.
VUČIĆ DA ODE, LOMPAR DA NE DOĐE
Ali, da se vratimo Lomparu. Ovih dana ga je u EU parlamentu pomenuo hrvatski EUrozastupnik, Davor Ivo Štir, upozoravajući da nije dovoljno da Vučić ode – treba sprečiti Lompara da dođe. Evo šta on kaže:“Problemi u Srbiji su puno dublji, oni su strukturni i oni također obuhvaćaju dio oporbe i studentskog pokreta. To je postalo očito još u lipnju na velikom mitingu u Beogradu. Radio Slobodna Europa je okarakterizirala taj protestni skup s ovim naslovom – Nacionalizam nadjačao borbu protiv korupcije. To se vidjelo i kad je profesor Milo Lompar sa Sveučilišta u Beogradu ponovio gotovo sve postulate velikosrpske nacionalističke ideologije“. (1)
Baš tako, i baš u EU parlamentu.
UNUK LUBURIĆEVOG SABORCA
Rekli bismo da je Štir levi liberal, kome smeta nacional – liberal Lompar. Ali, nije – ovaj HDZ jurišnik je ustaša po bekgraundu, a i po srbofobiji. Čitam i prepisujem:“Štir je rođen 1972. u Argentini, u Buenos Ajresu, a navodi se da je potomak političkih emigranata koji su u Argentinu došli posle Drugog svetskog rata. „Njegov deda Ivan Štir bio je pukovnik ustaške vojske i pomoćnik Vjekoslava (Maksa) Luburića, a deda po majci Milorad Lukač bio je jedan od vodećih emigrantskih političara Hrvatske seljačke stranke“, piše na sajtu „Vikipedije“. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je 2021. u Vukovaru spomenuo Ivana Štira, nazivajući ga „čepinskim ubicom i ratnim zločincem“. To unuku, ipak, nije smetalo u političkoj i diplomatskoj karijeri.“(2)
Dapače, rekli bi Hrvati! On, ustaško unuče sa pedigreom, bio je i ministar spoljnih poslova Hrvatske, nego šta!
Dotični je uvek i svagda protiv Srba, a „Kosovarima“, nekada zvanim Šiptari – Orlovići, važan je lobista.(3) Ujedinjuje ih mržnja prema svemu što je srpsko, takozvana ustaško – balistička mržnja sa EU šlagom.
Da je deda i u emigraciji bio saradnik Luburića, da se videti iz priloženog, sa sve fotografijom. (4)
Ustaški unuk dobro zna da je „terazijski Milo“, po ocu poreklom sa Cetinja, u isti mah i Jagodinac – Srbijanac po majci, i da su Crnogorci i Srbijanci jedan narod. To su, kako kaže profesor Lompar, znali i Luburićevi bojovnici, kada su u Jasenovcu zaklali Crnogorca Pavla Đurišića i Srbijanca Dragišu Vasića.
OPASNI INTEGRALIZAM
Lompar je opasan neprijateljima Srba kao integralista u duhu Jovana Ristića, o čijem srpskom stanovištu je zapisao:“ U slučaju srpskog naroda, neophodno je da očvrsne kulturna svest o policentričnom integralizmu. To znači da kulturološke i regionalne razlike, koje proističu iz života u raznorodnim okolnostima, treba ugraditi u integralističku svest. Neophodno je razdvojiti svest o razlikama od svesti o ekskluzivizmu. Jer, svest o ekskluzivizmu nosi potencijal da se pretvori u svest o autonomiji i, posledično, preraste u svest o separatizmu. Tako se iz autentične podloge jedne nacije obrazuje neautentična i deformisana podloga sintetičkih nacija. Policentrični integralizam prepoznaje razlike istorijskih sadržaja, ne uklanja njihove jačine i dejstva, ali prisvaja njihov smisao i širi ga na celinu, utiskuje ih u svoj lik, stvarajući svest o celovitoj sudbini srpskog naroda.“(5)
Bez te celovitosti, nema ni nacionalne zajednice.
NA TRAGU JOVANA RISTIĆA
Sa Lomparom, koji je, u ovom trenutku, na udaru naprednjaka, drugosrbijanaca, ustaške unučadi – ali ne samo njih – zbiva se ono što je profesor pisao o slučaju Jovana Ristića:“Nezadovoljstvo njegovom politikom pretvaralo se u negativno procenjivanje njegove ličnosti. Tako je opisivan kao nadmen, uobražen, ohol, hladan i nepristupačan. Odigrao se proces zlokoban po srpsku kulturu: umesto da se prepoznaju sadržaji političkog mišljenja i delanja, razmere ličnosti koja ih nosi, sve biva potisnuto proizvoljnim utiscima o čovekovom karakteru. Time se personalizacija pojavljuje kao zamena za razumevanje društvenih i istorijskih kretanja. Nema lakšeg puta da se beznačajno nametne kao važno.“(5)
Što nam se, od 2012. do 2025.godine ( do kada, bre, više? ) i desilo.
TZV. „MORSKE TEME“
I mi živimo u beznačajnom kao u važnom. To je Vučićeva klovnokratija, koja je postala pendrekokratija, sa tendencijom ka tanatokratiji. A neki naši mudraci se bave krizom nastalom između Tajvana i Kine, i Lulom da Silvom, i Madurom, i dekolonizacijom Afrike, a sve u okviru projekta „Osmi sputnjik“ ( sve može da se priča, samo Vučića ne pominji ). Jednom rečju, kako reče Nušić u „Autobiografiji“, „osmi sputnjici“ pokreću, uvek i svagda, teme kakva je „Bifurkacija Patagonaca u odnosu na oscilaciju Eskima“. A napolju kriminalci i policajci ( ne svi, ne svi policajci, naravno ) tuku one koji traže da se Srbijom vlada ustavno i normalno. Pre svega našu decu, naše studente.
A Milo Lompar podržava studente. I ja mu zaista verujem.
UPUTNICE ( 11. 9. 2025)
- http://vijesti.hrt.hr/eu/srbija-19-12326634
- .www.nspm.rs/hronika/rt-ko-je-davor-ivo-stir-novi-sef-delegacije-ep-za-odnose-sa-bih-i-kosovom-deda-ustasa-pomocnik-luburica-fan-ndh.html
- www.kosovo-online.com/vesti/kontekst/ko-je-ko-davor-ivo-stir-evroposlanik-unuk-ustaskog-pukovnika-i-tvrdo-krilo-hdz-30-9
- otporas.com/pismo-maksa-luburica-12-1-1967-slucaj-pukovnika-stira-i-generala-maksa-luburica/
- https://iskra.co/kolumne/jovan-ristic-i-srpsko-stanoviste/
Izvor: Pravda
