Američke sankcije rukovodstvu Srpske odbijaju investitore

U Bosni i Hercegovini, od ukupnog broja preduzeća, posluje manje od 1% onih koji se po ekonomskim mjerilima smatraju velikim. Ekonomisti se s pravom pitaju kako i razviti jaku domaću kompaniju ili privući velike inostrane firme u ovakvom političkom i ekonomskom ambijentu, koji je dodatno narušen američkim sankcijama političarima i firmama povezanim sa njima?

Američke sankcije praktično cijelom rukovodstvu Republike Srpske odbijaju strani kapital i ozbiljne investitore, smatra profesor ekonomije Željko Šain.

„U tom poslovnom odnosu jednostavno je jako negativna poruka, slikovito i bježe od saradnje s tim, pogotovo ako odgovorni pojedinci pokušavaju to minimizirati, a ne može se minimizirati ili pokušavaju napraviti neke naivne, neprofesionalne poteze kako bi to premostili. I to nas čini, bez vrijeđanja bilo koga, smiješnim i nedoraslim za ozbiljan razgovor i ozbiljne obligacione odnose u bilo čemu“, kaže Šain.

Iako za sankcije, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik krivi američkog ambasadora U BiH Majkla Marfija, ekonomista Draško Aćimović ističe da su sankcije odluka Vašingotna koja nema veze sa tim ko je ambasador u Sarajevu.

„Uskoro će doći novi ambasador i novi ambasador SAD-a neće promijeniti svoj odnos prema prema sankcioniranim političkim predstavnicima u Republici Srpskoj“, dodaje Aćimović.

Iz zvaničnih podataka se može zaključiti da BiH, a posebno Republika Srpska, svakako i bez sankcija, odavno ima problem nedostatka velikih kompanija… Naime, u BiH od ukupnog broja preduzeća, posluje samo 0.8 posto onih koji zapošljavaju više od 250 radnika, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.

„Imate vi tu nekih problema koji su već hajmo reći i standardni i dugotrajni u Bosni i Hercegovini, to se prije svega odnosi na ne baš idealan poslovni ambijent koji se manifestuje u raznim administrativnim barijerama, parafiskalnim nametima, problemima vezano za pravosuđe, reformu javne uprave“, kaže direktor Sektora za makroekonomiju Spoljnotrgovinske komore BiH Slaviša Ćeranić.

Uzrok je i to što se javna preduzeća i javna dobra uništavaju već skoro tri decenije, naglašava Aćimović…

„Ovo govorimo o društvenim preduzećima. Privatna preduzeća funkcionišu jako dobro, pogotovo u gradovima poput Tešnja, Gračanice, Gradačca, Živinica,
a vidite da je to uglavnom u Federaciji“.

Zbog toga se danas, bh ekonomija oslanja na firme sa manje od 10 zaposlenih, ili takozvana mikropreduzeća koja čine čak tri četvrtine ukupnog broja poslovnih subjekata, koji su većinom zavisni od ekonomskih kretanja u Evropskoj uniji… Iz Spoljnotrgovinske komore BiH kažu da se upravo zbog poremećaja na evropskom tržištu bilježe slabiji rezultati u poslovanju preduzeća u BiH, odnosno da izvoze manje proizvoda.

„Sa početkom godine imali smo izrazito veliki pad izvoza koji je iznosio otprilike nekih 16%, ali tokom godine taj izvoz je rastao, tako da trenutno sada imamo pad izvoza od nekih 6.3%“, rekao nam je Ćeranić.

„Najalarmantniji podatak a vidim da ga niko nije spomenuo u javnosti, naravno političari ne žele da ga spomenu, a to je da imamo imamo jedan dramatičan pad unutar industrijske proizvodnje, odnosno u skoro svim sektorima do rudarstva, jedan enormni pad u avgustu ove godine, što implicira da može doći do velikog otpuštanja ljudi krajem godine, ako se nastavi taj pad“, naglašava Aćimović.

U Spoljnotrgovinskoj komori tvrde da BiH ipak ima jednu značajnu olakšicu za investitore, a to je da su porezi na dobit među najmanjima u Evropi.

Profesor ekonomije Predrag Mlinarević smatra da za privlačenje stranih investitora nije dovoljna samo niska stopa poreza na dobit…

„Naš ključni problem jeste što možda kaskamo u odnosu na druge zemlje sa usvajanjem programa subvencionisanja privlačenja investitora, jer vi znate da u Srbiji
postoje subvencije po radnom mjestu, da je slično bilo i u Sjevernoj Makedoniji, tako da u konkurenciji tih zemalja ne možete očekivati da će vam doći investitori, a da vi ne uložite određeni dio sredstava kako biste ih i na taj način privukli“, zaključuje Mlinarević.

Inače, najveći godišnji priliv stranog kapitala BiH je imala 2007. godine u iznosu od 2,6 milijardi maraka, ali pretežno zahvaljujući privatizaciji velikih preduzeća, uključujući i najveći posao prodaje većinskog kapitala „Telekoma Srpske“. Tada je obećano da će novac biti uložen u razvoj, ali je BiH danas zajedno sa Albanijom najgora u Evropi prema bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika, izraženom u standardu kupovne moći i iznosi svega 35 % od prosjeka Evropske unije.

(BN) Foto: BN