“Ako se BiH raspadne iz toga neće proizaći tri nacionalne države, već nešto mnogo gore”

“Ako se BiH raspadne iz toga neće proizaći tri nacionalne države, već nešto mnogo gore”

Ili miroljubiva koegzistencija ili tribalizacija koja vodi u propast – to je alternativa pred kojom se nalazi BiH, smatra slovenački filozof Slavoj Žižek.

U svom tekstu “Ludilo nove tribalizacije”, objavljenom u listu “Die Welt”, Žižek analizira situaciju u Bosni i Hercegovini i smešta je u širi, globalni kontekst, piše DW.

Žižek je podsetio da aktuelna napetost koju izaziva Milorad Dodik svojim potezima koje on opravdava namerom da delomično povrati, a delomično ojača suverenitet Republike Srpske u odnosu na jedinstvenu i zajedničku državu BiH ne dolaze ni iz čega. “Bosanski Srbi u tome nisu usamljeni, njihov secesionizam je deo šire inicijative koja ima za cilj dovesti proces raspada Jugoslavije do njegovog logičnog kraja”, smatra Žižek.

Tu je, kako kaže, posebno važan i zanimljiv tzv. non-pejper koji se pojavio ove godine, a čiji se autor ne zna. U njemu se zagovaraju nove granice u BiH s ciljem uspostavljanja velike Srbije, velike Hrvatske i ujedinjenje Kosova s Albanijom. “Mala bosanska država koja bi preostala bi se onda lako mogla pretvoriti u muslimansko-fundamentalistički otok”, dodaje on.

Da bi se razumela bosanska kriza potrebno je sagledati je u globalnoj dimenziji, uveren je Žižek.

“Ono što se dešava u Bosni ima dublje korene nego što je tendencija povratku jake nacionalne države kao reakcija na slepu ulicu globalizacije. Tu se pre radi o suprotnosti: to je primer postepenog nestajanja moderne nacionalne države. Ukoliko se Bosna raspadne iz toga neće proizaći tri nacionalne države, već nešto mnogo gore. Neće to biti ‘normalne’ države, koje garantuju jednakost svih svojih građana bez obzira na njihovu etničku ili religijsku pripadnost. One će se pre orijentisati po načelima plemenskih zajednica koje odlikuje neki specifičan način života, i koje se održavaju kroz isključivanje drugih i drugačijih načina života”, kazao je on.

Žižek ukazuje na to da se te tendencije vide čak i u Švedskoj, koja je dugo bila na glasu kao zemlja visoko razvijenog osećaja za život u zajednici. Tu su i brojni migranti imali svoje mesto ukoliko su se hteli dodatno integrirati. Ali, u poslednje vreme sve su vidljivije pukotine u tom mitu o jedinstvenom društvu. Žižek kaže da je u predgrađu Getebroga gde u getima žive ljudi migrantskog porekla, faktički vlast preuzela banda i gangovi koji ne prezaju od upotrebe nasilja i otvoreno se suprotstavljaju državnom poretku.

“Ukoliko se proces getoizacije nastavi, nastaće veliki broj plemenskih zajednica”, upozorava Žižek. Ta perspektiva je realna i u Bosni i Hercegovini, smatra slovenski filozof. “Ukoliko se Bosna raspadne – pa čak i ako to bude na miran način, pregovorima – zemlja će biti kao predgrađe Geteburga”.

“Vekovima je Bosna bila mesto fragilne koegzistencije tri religije koje su se nerazdvojivo međusobno mešale. Njen raspad bi predstavljao stalnu pretnju da se ponovi ono što je već 1914. dovelo do Prvog svetskog rata. Zbog toga današnja Bosna stavlja nas pred alternativu koja važi za celi globalizovani svet: ili mirna koegzistencija i zajednička borba protiv velikih opasnosti koje nam prete ili ludilo nove tribalizacije”, zaključuje slovenski filozof Slavoj Žižek i svom tekstu u “Die Weltu”.

B92

CATEGORIES
Share This