Šta se iz BiH najviše izvozi, a šta uvozi

– U devet mjeseci ove godine Bosna i Hercegovina je od svih proizvoda najviše izvozila električnu energiju i izolovanu žicu, dok je najviše uvezeno nafte i putničkih automobila.

Ovo je rečeno na prezentaciji Spoljnotrgovinske komore BiH o podacima za devet mjeseci ove godine.

„Ukupna spoljnotrgovinska razmjena Bosne i Hercegovine od januara do septembra 2025. godine u poređenju s istim periodom 2024. porasla je za 1,6 milijardi KM ili 5,6 odsto. Izvoz je u ovom periodu iznosio 12,9 milijardi KM, a uvoz 22,6 milijardi KM“, istaknuto je na prezentaciji.

Iz Spoljnotrgovinske komore BiH su naveli da je izvoz rastao 5,6 odsto (porast od 686 miliona KM), dok je uvoz rastao 4,11 odsto (porast od 892 miliona KM).

„Rast izvoza najizraženiji je u sektorima s tradicionalnom konkurentnošću – agroindustrija i prehrana, te metalska industrija sa elektroindustrijom, uz povećanu eksternu potražnju. U izvozu najviše učestvuju: metalska industrija sa skoro 44 odsto i drvna industrija sa 21 odsto, dok u uvozu pored ove dvije grane značajno utiču agro i prehrana sa učešćem u uvozu od 18 odsto“, dodali su iz STK BiH.

Istakli su da je spoljnotrgovinski deficit u odnosu na devet mjeseci prethodne godine porastao za 205 miliona KM, te iznosi 9,65 milijardi KM.

„Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 57,3 odsto i veća je za 1,43 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Vodeći trgovinski partneri BiH su Hrvatska sa udjelom 18,38 odsto, Srbija sa 12,7 odsto, Njemačka sa 10,52 odsto, Slovenija sa 8,56 odsto, Italija sa 7,4 odsto, Austrija sa 6,46 odsto i Turska sa 4,07 odsto. Rast izvoza ukazuje na stabilizaciju izvoznih tokova i jaču orijentaciju ka konkurentnim proizvodima“, navodi se u prezentaciji.

Ahmet Egrlić, predsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH, rekao je da je rast uvoza rezultat povećane lične potrošnje, nastavka infrastrukturnih projekata i veće tražnje za robom široke potrošnje.

„Podsjećam da strukturni problemi ostaju, a to su zavisnost od uvoza energenata, hrane i sirovina. Dominacija proizvoda niže dodane vrijednosti, nedovoljna diverzifikacija tržišta i potreba za ubrzanom modernizacijom proizvodnje i dalje su ključne prepreke snažnijem izvoznom iskoraku. Ovi strukturni problemi nalažu intenzivnije ulaganje u sektore s većom dodatnom vrijednošću, digitalizaciju i podizanje tehnološke opremljenosti industrije“, rekao je Egrlić.

Dodao je da podaci ukazuju na postepeni oporavak industrijske aktivnosti i sve snažniju orijentaciju domaćih kompanija prema kvalitetnijim i konkurentnijim proizvodima.

„Posebno se izdvaja činjenica da se više od dvije trećine ukupnog izvoza plasira na zahtjevno tržište Evropske unije, što govori o rastućoj integraciji BiH u evropske ekonomske tokove. Uprkos rastu izvoza, struktura domaće ekonomije i dalje je opterećena dugotrajnim izazovima“, naveo je Egrlić.