Smanjenje spoljnog duga BiH je varka: na naplatu stižu prethodne dužničke obaveze
Bosna i Hercegovina smanjila je spoljni dug za tri mjeseca za više od 200 miliona KM, pokazuju zvanični podaci Ministarstva finansija i trezora BiH. To nije pozitivan pokazatelj ekonomskog prosperiteta, jasni su ekonomisti.
Na kraju drugog kvartala ove godine ukupan spoljni dug BiH iznosio je 8,77 milijardi KM, dok je u prvom kvartalu bio viši za preko 200 miliona – 8,98 milijardi KM.
“To ne treba da zavara, to znači da su se izvršile izuzetne isplete u kratkom vremenskom periodu, tj. da su na naplatu došle prethodne dužničke obaveze”, kaže ekonomista Admir Čavalić.
“Sa druge strane zbog političkih nesuglasica nije se došlo do novog aranžmana sa MMF-om, te samim tim nije bilo novih zajedničkih zaduživanja na nivou BiH”, analizira ekonomsita Igor Gavran.
Iz Ministarstva su naveli da je BiH najviše dužna Evropskoj investicionoj banci – 2,34 milijarde KM, slijedi Svjetska banka – 1,38 milijardi KM kroz IBRD aranžmane, te 1,04 milijarde KM kroz IDA program. Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) duguje 872,09 miliona KM.
Ukupan spoljni dug Republike Srpske polovinom ove godine iznosio 3,6 milijardi KM, Federacije BiH 5,078 milijardi KM, distrikta Brčko 43,1 miliona KM, a institucija BiH 43,4 miliona KM.
Trendovi zaduživanja nisu pozitivni, posebno na entitetskom nivou, pa i na nižim nivoima vlasti, saglasni su ekonomisti. Federacija se pozabavila euroobveznicama što je Srpska uradila prethodnih godina, dok danas novac traži kod domaćih investitora.
“Kada je riječ o Republici Srpskoj, to je nemogućnost pristupa stranim tržištima. To je rezultat sankcija koje utiču na vlast, ali i na cijelu ekonomiju”, rekao je Gavran.
Međutim mnogo je važnije koliko je jedna privreda spremna da servisira dug, kaže profesor Mlinarević. “Kao zemlja, mi dijelimo sudbinu tranzicionih ekonomija, siromašnih zemalja koje imaju relativno malo učešće duga u BDP-u. Možda to djeluje paradoksalno, ali pokazuje da razvijenije zemlje imaju bolje prihode koje mogu da servisiraju dugove i da su im investitori naklonjeniji”, smatra profesor na
Ekonomskom fakultetu UIS Predrag Mlinarević.
Ekonomisti tvrde – dugovi nisu sporni, ali da je potreban jasan plan utroška, koji bi obezbijedio dodatnu vrijednost.
“Uglavnom, ti dugovi su manje efektivni po pitanju velikih infrastrukturnih projekata, a više efektivni po pitanju održavanja tekuće budžetske potrošnje i održavanja likvidnosti budžeta. To je problem”, kaže Čavalić.
“Naš najveći problem je što mi ne znamo kuda smo krenuli, odnosno za šta bi se trebali zaduživati. I zato bi trebalo da imamo razvojni plan, kakvu privrednu strukturu želimo, da li želimo da privlačimo i subvencionišemo investicije, možemo li konačno izgraditi infrastrukturu koja podrazumjeva da ovdje dolaze međunarodne kompanije, da su konektovane na međunarodne koridore kako bi snizile transportne
troškove i kako bi proizvodne evropske investicije dolazile i u našu zemlju”, ističe profesor Mlinarević.
A dok se taj plan ne ostvari, svako smanjenje duga biće samo lažna nada za BiH. Ukratko, riječ je samo o zatišju pred buru novih kredita.
(BN) foto: BN
