Putin Evropu drži u šahu – hoće li joj zadati završni udarac!?

Putin Evropu drži u šahu – hoće li joj zadati završni udarac!?

“Putin je spreman da u bilo kom trenutku drastično smanji snabdijevanje gasom i naftom”, smatra ekonomski analitičar britanskog Telegrafa Ambroz Evans-Pričard.

Kako dodaje, Putin bi tako Zapadu zadao psihološki udarac prije nego što globalna recesija počne da nagriza ruski energetski sektor.

Upravo bi nadolazeće nedelje, smatra Evans-Pričard, mogle da budu Putinova najbolja prilika da pokuša da natjera Zapad da sjedne za sto i pristane na ruske zahtjeve, kao što su zadržavanje teritorija na ukrajinskoj obali Crnog mora i u Donbasu. Za Rusiju je krucijalno da se to dogodi prije sljedeće isporuke teškog naoružanja Ukrajincima.

Putin je već krajem juna izneo svoj plan na Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, nazvavši politiku sankcija EU dvosjeklim mačem koji će uzrokovati da Evropa izgubi svoje uporište i koja će dovesti do “pada ijsistema”. Time, kako kaže Evans-Pričard, nije ostavio nikakve sumnje da je stvaranje inflacije na Zapadu njegov primarni cilj.

– Već duboko ukorijenjeni problemi u evropskim društvima samo će rasti. Doći će do daljeg rasta nejednakosti, što će još više podijeliti njihova društva. Takvo odvajanje od stvarnosti neizbježno će dovesti do talasa populizma, te ekstremističkih i radikalnih pokreta – rekao je tada Putin.

Prošlog petka, Putin je otišao korak dalje. Putem video ekrana obratio se ruskim vladinim zvaničnicima i poručio da “svaka dalja upotreba sankcija može dovesti do još težih, bez pretjerivanja, čak katastrofalnih, posljedica na globalno energetsko tržište”.

“Naivni Evropljani”

Istovremeno, evropski čelnici kreiraju svoje politike u paralelnom svemiru, raspravljajući o zapravo neizvodljivim šemama kojima bi trebalo ograničiti cijene ruskog izvoza sirove nafte od 40 do 60 dolara, dok će EU svoje energente nabaviti u Aziji.

– Teza Evropljana, koja oduzima dah koliko je naivna, jeste da je Kremlju potreban evropski novac i da će zato skrušeno udovoljiti zahtevima iz EU – smatra urednik Telegrafa.

Pogrešno se pretpostavlja da će Putin dopustiti Evropskoj Uniji da smanji svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva na uredan način i prema sopstvenom ležernom evropskom rasporedu. Dok nekoliko država članica EU direktno vojno pomaže ukrajinskim snagama, tako nešto pomisliti, najbolje ilustruje u kakvoj su zabludi evropski političari, prenosi Jutarnji list.

U Kremlju se ovih dana priča kako je sad red na Rusiju da preduzme preventivnu akciju, tj. iskoristi svoje energetsko uporište kako bi spriječila države EU da obnove zalihe prirodnog gasa prije zime.

– Vrlo je vjerovatno da gas uopšte više neće teći prema Evropi. Rusko vođstvo zna koliko je Evropa ranjiva – rekao je Vladimir Milov, bivši ruski zamjenik ministra energetike.

Istovremeno, Evropa je svesna posljedica koje bi potpun prekid snabdijevanja ruskim gasom donio. Nijedan Gaspromov molekul već šest nedelja ne teče u Evropu naftovodom Jamal preko Poljske. Protoci kroz Sjeverni tok 1 preko Baltika rade sa 40 odsto kapaciteta od sredine juna, a ove nedelje protok je zatvoren radi redovnog održavanja. Evropski čelnici se boje da će Kremlj smisliti izgovor da zadrži Sjeverni tok 1 zatvorenim i kad se završe radovi 21. jula – sljedećeg alarmantnog datuma za globalnu ekonomiju.

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer upozorio je u nedelju da će se “potpuni prekid isporuke” najvjerovatnije dogoditi.

Njemački vicekancelar Robert Habek sprema se da aktivira treću fazu plana svoje zemlje za “hitne slučajeve”, koja uključuje racionalizaciju korišćenja gasa u teškoj industriji.

Nafta kao oružje

Goldman Saks procjenjuje da, ako ruski gas prestane da teče, možemo očekivati pad BDP-a za 3,2 odsto u Njemačkoj i 4,1 odsto u Italiji. Zato su počeli i prvi razgovori o “energetskom spasavanju” Njemačke i Italije. Od drugih članica će se očekivati ​​da dijele svoje oskudne rezerve gasa.

Ono o čemu se manje priča jeste šta će se dogoditi ako Putin zaustavi i dostavu nafte povrh naredbe o obustavi gasa, čime bi životne troškove za Evropljane učinio neizdrživim.

Uvriježeno je mišljenje da Putin neće obustaviti izvoz nafte jer je prihod previše vrijedan, više od 700 miliona dolara dnevno, i zato što bi se time dogodio globalni kolaps, što se čini kao prevelika cijena ako je ruski cilj da napakosti jedino Evropi. Ali takvo razmišljanje, previđa unutrašnju dinamiku ruske ekonomije i potcjenjuje Putinovu spremnost da kreira globalnu pustoš, smatra Evans-Pričard.

Nataša Kaneva i Ted Hol iz Džej-Pi Morgana vjeruju da bi Kremlj mogao da bude u ozbiljnom iskušenju da se odluči na upravo gore navedeni crni scenario. Tvrde da bi Rusija mogla privremeno da prepolovi svoju ukupnu proizvodnju i izgladni svijet – bez da pritom nanese trajnu štetu svojoj infrastrukturi za bušenje nafte ili da pretrpi nepodnošljiv ekonomski udar. Oni procjenjuju da bi šok takvih gigantskih razmjera gurnuo cijene nafte na 380 dolara po barelu, što bi paralisalo globalnu ekonomiju.

Potraga za naftom

Propale su nade za nuklearni sporazum s Iranom koji bi globalnoj ekonomiji mogao da osigura milion barela dnevno.

Džo Bajden pak pokušava da pridobije više sirove nafte iz Saudijske Arabije, ali čak i njima ponestaje zaliha. Ostatak OPEK-a je 2,5 miliona barela ispod planirane proizvodnje.

– Zvezde su se posložile tako da Putin može svijetu da zada konačni nokaut – piše urednik Telegrafa.

Zaustavljanje proizvodnje naravno bio bi veliki problem i za samu Rusiju. Što duže bušotine ne rade, veća je šteta od pritiska i porasta vode, prije svega u sovetskim poljima Zapadnog Sibira gde se permafrost otapa. Rubni izvori možda se nikada neće oporaviti. Međutim, Džej-Pi Morgan smatra da bi Rusija mogla da smanjiti nekoliko miliona barela dnevno nekoliko mjeseci tako da jednostavno rotira bušotine ili ih modifikuje kako bi smanjila proizvodnju.

Evans-Pričard napominje i kako ruski Fond za nacionalno blagostanje ima 116 milijardi dolara na raspolaganju. U trezoru imaju spremljenih dodatnih 85 milijardi dolara. Te dvije stvari su dovoljne da pokriju potpuni gubitak budžetskih prihoda koje donosi izvoz fosilnih goriva za gotovo godinu dana, što je vjerovatno duže nego što su evropska društva navikla na komfor spremna na odricanje. Nadalje, Rusija je trenutno preplavljena s više prihoda od fosilnih goriva nego što može da podnese nesposobna da sterilizuje višak budžeta od 20 odsto BDP-a gomilanjem stranih rezervi.

Rezultat je rast vrijednosti rublje, koja je trenutno na najvišem osmogodišnjem nivou u odnosu na evro. Jedino što Kremlj može da učini u vezi s tim jest da progura pakete fiskalnih podsticaja i nagovori potrošače da troše više na uvozne proizvode.

Nemačka izdaja?

Urednik Telegrafa smatra da ima dobar razlog da vjeruje da će Njemačka okrenuti leđa Ukrajini ako pritisak bude dovoljno velik. Berlin već blokira puštanje devet milijardi evra finansijske pomoći EU Ukrajini koje je ranije dogovorilo 27 država, navodno zato što se protivi metodi zajedničkog izdavanja duga.

Berlin je prekršio i režim sankcija EU tako što je prisilio Kanadu da ukine sankcija na povrat popravljenih ruskih turbina Njemačkoj, kojoj su potrebne za održavanje rada gasovoda Sjeverni tok 1. Volodimir Zelenski je zato povukao svog ambasadora iz Berlina.

– Kremlj naravno mora da promisli svoju geostratešku taktiku. Kina se dosad oslanjala na svoje zalihe uglja, ali ako se cijena nafta poveća za dva ili tri puta ni ona ne bi bila imuna na rusku obustavu. Putin voli da nas zbunjuje, da nas drži van ravnoteže. Možda će odlučiti da je samo obustava gasa dovoljna. Ali kao što Fiona Hil, bivša zvaničnica Bele kuće i stručnjakinja za rusku administraciju voli da kaže: baš kada pomislite da Putin zapravo neće učiniti nešto neuobičajeno, tada će on upravo to učiniti – zaključio je urednik britanskog Telegrafa za ekonomiju Ambroz Evans-Pričard.

izvor: (srbijadanas.com)

CATEGORIES
Share This