Porodica Selimović iz Svojata do sada je ubrala više od sedam tona kornišona na površini od jednog dunuma.
– S obzirom da su suše, zadovoljni smo. Ne možemo očekivati nego što nam da ova loza. Malo je stradalo i od plamenjače, ali dosta smo nabrali – kaže Cura Selimović.
Međutim kiše nema odavno, a obližnja rijeka koju su koristili za navodnjavanje, presušila je.
– To će biti jedan od uzroka da mi skrati vijek kornišonu. Voda. Slabo je navodnjavanje i vode će mi faliti. Ako fali vode, fali i proizvoda – dodaje Ferid Selimović.
U Svojatu je ove godine zasijano oko 55 dunuma ovog krastavca, a otkup je zagarantovan preko zemljoradničke zadruge “Gračanka”. Ipak, urod je znatno manji od očekivanog.
– Oko 50 odsto je podbacilo. Uticalo je ovo nevrijeme, velike temperature i sistem „kap po kap“ nije mogao zadovoljiti kapacitete krastavca. Nismo mogli standardizovati. Ako damo više vode, list odlazi na krastavcu. Tako da su velike temperature, napravile veliki problem – pojašnjava Jasmin Selimović, ispred Udruženja poljoprivrednih proizvođača ‘Kornišon’ Svojat.
Cijena kilograma kornišona je neznatno povećana od prošle godine tek za 10 pfeninga dok treća klasa ide u bescijenje. Prva klasa košta 2 KM, druga 1,05 KM, a treća 0,15 KM.
– Mi se uvijek borimo za neku cijenu. Ali kada zbrojiš, tih 10 pfeninga ode na repromaterijal. Kilogram gnojiva je bio 6 KM, sada je 6,90 KM. Preparat bio 22 KM, sada je 37 KM. Znači, ništa ti nisi dobio sa tih 10 pfeninga – ističe Jasmin Selimović.
Podsticaj sa kantonalnog nivoa je 20 pfeninga po kilogramu. Brojni su razlozi zašto se proizvođači povlače iz proizvodnje pa je sve manje zasijanih parcela, odnosno, ove sezone 55 dunuma. Ipak, najuporniji ne odustaju, iako to nije lagan posao
– Jedan radni dan meni počinje ujutru u 04:00 sata. Poslije sabaha pijemo kafu i kada se razvidi, izlazimo vani. Beremo dok ne završimo, do podne. Ma, teško je. Valja ovo prečupkati, prebrati, obrati. Beremo tri klase. Trudimo se da beremo prvu jer je isplativa, ali bude i trećem mašimo – naglašava Cura Selimović.
Ferid dodaje da je ustrajan u tome što radi:
– Dok mogu raditi, ja ću raditi. Ovo mi je dopuna i nije mi toliko teško. Ako pobaci, nije me ništa omelo jer je dopuna. Ali da živim samo od toga, bilo bi drugačije – naglasio je Ferid.
Za razliku od Selimovića, mnogi su u Svojatu prestali raditi ovaj posao jer u njemu ne vide više isplativost, posebno oni kojima je to bilo jedino zanimanje.
Proizvodnja kornišona je bila nekada jedna od najperspektivnijih grana poljoprivrede. U Svojatu je nekada bilo oko 300 proizvođača, danas tek njih oko 50. Hoće li se taj broj i dalje smanjivati, ovisi o vremenskim prilikama u narednim godinama, prenosi N1.
