Može li Srbija da kupi NIS ako zatreba? U NBS kažu – novca na računu države ima dovoljno

„Ne mogu se celokupne rezerve koristiti za plaćanje Naftne industrije Srbije ili za kupovinu bilo čega – može se koristiti samo onaj njihov deo koji je jednak stanju na računima države. I to je sasvim dovoljno. Koliko god cenili da je vrednost NIS-a velika, zaista ima dovoljno sredstava da se iz tog dela deviznih rezervi – znači iz državnog dela, a ne nezavisnog dela – može obaviti ta transakcija“, rekao je viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović odgovarajući na novinarsko pitanje da li Srbija ima dovoljno sredstava u deviznim rezervama za eventualnu kupovinu NIS-a.

„Od prvog trenutka otkako je nagovešteno da je OFAC uveo mere prema Naftnoj industriji Srbije, mi imamo intenzivnu komunikaciju sa NIS-om. Održan je i sastanak sa NIS-om i bankama“, rekao je u sredu viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović prilikom predstavljanja Izveštaja o inflaciji.

On je istakao da dok se ne reši status kompanije – nema promena u delu obavljanja transakcija platnog prometa, transakcija sa gotovinom i drugih koje omogućavaju nesmetano poslovanje NIS-a.

„Verujemo u pozitivan ishod, jer je reč o kompaniji koja u značajnoj meri učestvuje i u finansijskom sektoru. Banke su u velikoj meri izložene, i osiguravauće kompanije. Značajno je i učešće u oblasti energetike. Računamo na pozitivno rešavanje, ali svakako imamo svoje unutrašnje kalkulacije o mogućem scenariju, u iščekivanju da će istekom roka status biti rešen i da će kompanija NIS nastaviti da posluje“, naveo je Jović.

Viceguverner Nikola Dragašević je dodao da je NBS zahtevala da se sve aktivnosti banaka prema Naftnoj industriji Srbije nesmetano nastave i to je, kaže, „nešto što će biti nastavljeno do rešavanja statusa“.

NIS je, rečeno je, značajan i sa aspekta aktivnosti i učešća kompanije na deviznom tržištu.

„Aktivnosti funkcionišu normalno. NIS je kupovinom deviza, a potom nafte, obezbedio dovoljne rezerve za preradu u naftne derivate i snabdevanje i privrede, i građana, tako da nije bilo nikakvih usporavanja aktivnosti kada je reč o NIS-u, a to znamo upoređujući sa istim periodom 2024. godine. Nadamo se najboljem rešenju, s obzirom da postoje dva radna tela koja rade na tome da se reši status NIS-a i sa aspekta vlasničke strukture i sa aspekta nastavka rada, s obzirom da je NIS 10. januara stavljen na OFAC listu sankcija„, naveo je Dragašević.

Na pitanje da li Srbija ima dovoljno novca da kupi NIS, ako bude potrebno, viceguverner Nikola Dragašević je istakao da na ovo pitanje NBS može da odgovori samo sa aspekta dovoljnosti deviznih rezervi.

„Naime, devizne rezerve su krajem prošle godine dostigle rekordan nivo od 29,3 milijarde evra, što je rast za preko četiri milijarde evra u 2024. Od 2018. godine devizne rezerve se povećavaju u svakoj godini pojedinačno, ukupno za preko 19 milijardi evra. I to je sasvim dovoljno da može da se kaže da za bilo koju potrebu države ima sasvim dovoljno deviznih rezervi koje su, prema svim parametrima odnosno kriterijumima za merenje njihove adekvatnosti – više nego dovoljne“, naveo je Dragašević.

On je istakao da je stanje sredstava i na dinarskim i na deviznim računima države – a devizni kako kaže, ulaze u stanje deviznih rezervi – takvo da ima više nego dovoljno sredstava za bilo kakve devizne obaveze.

„To su takozvani interni baferi, odnosno interne rezerve koje su u prethodnom periodu akumulirane da bi se izvršila bilo koja obaveza“, istakao je Dragašević.

Objašnjenjem se nadovezao i viceguverner Željko Jović, pojasnivši da se ne mogu celokupne devizne rezerve koristiti za kupovinu bilo čega.

„Ne mogu se celokupne rezerve koristiti za plaćanje NIS-a ili za kupovinu bilo čega – može se koristiti samo onaj njihov deo koji je jednak stanju na računima države. I to je sasvim dovoljno. Koliko god cenili da je vrednost NIS-a velika, zaista ima dovoljno sredstava da se iz tog dela deviznih rezervi – znači iz državnog dela, a ne nezavisnog dela – da se iz tog dela može obaviti ta transakcija“, pojasnio je Jović.

N1