Komisija je usvojila prvu listu od 13 strateških projekata koji se odnose na strateške sirovine, a koji se nalaze van Evropske unije, uključujući i prekomorska područja i teritorije. Među njima je i projekat „Jadar“ komapnije Rio Tinto koja u zapadnoj Srbiji namerava da otvori rudnik bora i litijuma.
„Jadar“ svrstan među strateške projekte Evropske komisije van zemalja EU
Evropska komisija odabrala je 13 strateških projekata u trećim zemljama radi obezbeđivanja pristupa sirovinama i podrške lokalnom razvoju vrednosti, među kojima se nalazi i projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto u Srbiji.
Na listi se precizira da je reč o rudarska ekstrakcija litijuma za baterije i bora za metalušku upotrebu koji sprovodi lokalna ćerka kompanija „Rio Tinta“ – „Rio Sava Exploration doo“.
Kompanija „Rio Tinto“ pozdravila je odluku Evropske komisije, navodeći da ona potvrđuje da se projekat „Jadar“ može razvijati u skladu sa standardima EU.
„Odluka EU da ‘Jadar’ proglasi projektom od strateškog značaja, potvrđuje da Srbija ima važnu ulogu u energetskoj i digitalnoj budućnosti Evrope. Posvećeni smo razvoju projekta u skladu sa zakonima Srbije i evropskim standardima, uz transparentan pristup i stalni dijalog sa svim zainteresovanim stranama“, izjavio je direktor projekta „Jadar“ Čed Bluit.
Osim Jadra, među strateškim projektima EU u trećim zemljama nalaze se i rudnik grafita u Ukrajini, prerada nikla u Novoj Kaledoniji, ekstrakcija i prerada grafita na Genlandu i u Norveškoj i ekstrakcija nikla i kobalta u Kanadi.
Takođe su izlistani i projekat prerade kobalta u Zambiji, ekstrakcija grafita u Madagaskaru, ekstrakcija bakra u Norveškoj, prerada nikla i kobalta u Brazilu i ekstrakcija grafita u Kazahstanu.
Evropska komisija je saopštila da ovi strateški projekti imaju za cilj da diversifikuju izvore snabdevanja EU i povećaju ekonomsku bezbednost. Istovremeno, projekti su, kako je navedeno, osmišljeni tako da podstaknu stvaranje lokalne vrednosti u trećim zemljama.
„Ova inicijativa dopunjuje listu od 47 strateških projekata unutar EU, usvojenu 25. marta 2025. godine. Ukupno svih 60 strateških projekata doprineće konkurentnosti evropske industrije, posebno u sektorima kao što su elektromobilnost, obnovljivi izvori energije, odbrana i vazduhoplovstvo“, poručuju iz Evropske komisije.
Ovi projekti, kako se navodi, predstavljaju prve rezultate sprovođenja Zakona o kritičnim sirovinama, koji je stupio na snagu u maju 2024. godine.
Stručna javnost i građani Srbije protiv projekta „Jadar“
Javnost u Srbiji, s druge strane, ne deli optimizam Brisela kada je reč o projektu „Jadar“. Stručna javnost je, naime, u više navrata upozoravala na ekološke opasnosti ekstrakcije litijuma i bora u dolini Jadra, o čemu se opširnije možete upoznati kroz serijal „Litijum: Stručnjaci govore“.
Planovi da se u blizini Loznice otvori rudnik litijuma izazvala je talas protesta širom zemlje tokom 2021. i 2022. godine, što je rezultiralo odlukom tadašnje Vlade da ukine Uredbu o prostornom planu područja posebne namene za preradu minerala jadarit, kao i sve dozvole i uredbe u vezi sa kompanijom „Rio Tinto“.
Ustavni sud je, međutim, u julu prošle godine ovu odluku Vlade ocenio nesustavnom, nakon čega je Vlada Srbije novom uredbom praktično„oživela“ projekat Jadar.
Istog meseca su Srbija i EU potpisale Memorandum o razumevanju o održivim sirovinama, što je bio jasan signal da Brisel podržava ekstrakciju litijuma u Srbiji, pre svega kao način da se smanji zavisnost evropske automobilske industrije od litijuma iz Kine.
Predstavnici srpske opozicije su u više navrata, u razgovorima sa evropskim zvaničnicima, isticali da se građani Srbije protive projektu „Jadar“.
Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović za N1 je predstavljao njihova istraživanja koja govore da je više nego dva prema jedan odnos protivinika i onih koji podržavaju iskopavanje litijuma.
N1
