Očekuje se da će se Vlada zadužiti po kamatnim stopama koje su postale uobičajene za njihova zaduženja, od 5,5 do 6 odsto, a u slučaju saradnje sa MMF-om kamata bi bila oko 2,5 odsto.
– Neće oni uslove koje postavlja MMF, iako su oni već dugo jako blagi. Oni hoće pare bez uslova, a neka vraća neko. Na kraju će doći do MMF-a, moraće. Ne može se pričati o otcjepljenju i tražiti pare na svjetskom tržištu – kaže ekonomista Svetlana Cenić.
Iz Ministarstva finansija Srpske saopšteno je da je tokom međunarodne finansijske konferencije „Euromoney Conference“ u Beču, od 12. do 14. januara, ostvarena intenzivna komunikacija sa predstavnicima vodećih međunarodnih finansijskih institucija i investicionih banaka.
– To što preko Beča planiraju, tu će vjerovatno ove domaće banke nešto pokupovati. Onaj ko je inostrani, zaista kreditor ili kupac ili investitor, kako god hoćete, on procjenjuje rizik. Ako ocijeni da mu je rizik visok, ili traži enormnu kamatu, ili kaže „neka, hvala“. Svako drži do svojih para, samo mi ne – kaže Cenićeva.
Ona smatra da bi kamata u slučaju zaduženja preko MMF-a bila „više nego duplo manja“.
– Pogledajte sve ostale stand-by aranžmane i sve Extended Fund Facility, sve je to mnogo manja kamata. Ne možete porediti – objasnila je ona.
“Poslije izbora će se vidjeti koliko para nema”
Na pitanje šta to uslovima MMF-a toliko ne odgovara vlasti, odgovorila je da bi se vjerovatno tražile neke reforme, da se ne može ovako inflacija stvarati kroz povećanje plata, da se ništa ne radi na investicijama, da se mora odvojiti šta je opšta potrošnja…
– Prošli put, kad su pregovarali, MMF im je dao iste uslove kao i EU, ali nisu ni to htjeli. Rekli su: „Evo, već kad ispunjavate za EU, i mi ćemo dati iste“ – kaže Svetlana Cenić.
Dodala je da su vlasti Srpske to odbile uz obrazloženje da se ovi procesi moraju razdvojiti.
– Vjerovatno bi tu bilo raznoraznih kresanja, a njima to ne odgovara. Pogotovo u izbornoj godini. Međutim, možete očekivati MMF i pregovore poslije izbora. Onda će se vidjeti koliko para nema – naglasila je Cenićeva.
Ekonomista Milenko Stanić objasnio je da svaki investitor jasno postavlja uslove pod kojima će dati na raspolaganje svoja finansijska sredstva.
– Problem je što MMF ima dobar monitoring, ima razgranatu mrežu na terenu, oni vrše kontrolu utroška sredstava i posebno vode računa da se stvaraju uslovi da dužnik ne dođe u situaciju da ne može vratiti kredit – rekao je Stanić.
Dodao je da su zahtjevi MMF-a fiskalna disciplina, urednost plaćanja poreza i obaveza, urednost izmirenja svih budžetskih davanja, te smanjenje javne potrošnje.
– Ako vi ta sredstva kredita ulažete samo u plate budžetskih korisnika i socijalnu zaštitu, onda nećete imati povrat tih finansijskih sredstava – naglasio je Stanić.
Dodao je da to očigledno Vladi Republike Srpske ne odgovara i da se često odgađa izmirenje obaveza.
“Institucija koja bi nam itekako dobro došla”
– Vidimo te brojne koncesione sporove, ne uradi se ono što je dogovoreno i potpisano u sporazumima i onda nastaju mnogo teže posljedice. Riješe problem danas, a sutra stvore još veći. To je taj pristup koji ne odobrava MMF, zbog toga se zaobilazi ta institucija koja bi nam itekako dobro došla u ovom trenutku – kaže Stanić.
Istakao je da je MMF u junu izvršio dobru analizu fiskalnog sistema BiH, pri čemu su ukazali na ozbiljne probleme i u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj, da je fiskalni deficit u rastu i da je neophodna fiskalna disciplina, te da je potrebno formirati odgovarajuće rezervne fondove u budžetima kako bi se mogli pokriti udari, kao što su skokovi cijena energenata.
– Sigurno je da to vlastima ne odgovara, nema prostora ni sredstava za budžetske rezerve i zbog toga je lakše tražiti izvore drugim pravcima nego sprovoditi politike MMF-a – dodao je Stanić.
