Birokratija i vlast koče energetsku tranziciju u BiH
Kapitalni javni projekti u BiH, prevashodno infrastrukturni i energetski, često se finansiraju kreditima stranih banaka ili se kao izvođači radova pojavljuju strane kompanije koje dobijaju tendere. S druge strane, Evropska unija planira do 2050 zatvoriti sve termolektrane i rudnike u BiH, međutim, birokratija i nepostojanje političkog konsenzusa koči energetsku tranziciju koja bi omogućila proizvodnju struje solarnim panelima.
Termolektrane su postale neefikasne, nemamo dovoljno kvalitetnog uglja, a i proizvodnja je preskupa što govori da moramo tražiti alterantivu. Ona se nalazi u tome da sami proizvodimo struju iz sunca, međutim sve koči administracija.
Ovo je samo jedan od zaključaka sa okruglog stola pod nazivom Finansiranje javnih projekata, životna sredina i ekonomska održivost termoelektrana na ugalj.
„Birokratija na svim nivoima sprečava slobodu instaliranja fotonaponskih centrala od kuća do većih subjekata administritativnim birokratskim ograničenjima koji u prevodu predstavljaju zaštitu monopola elektropriveda entiteta“, kaže Zoran Pavlović, ekonomista.
„Ono čemu naše vlasti treba da se posvete zajedno sa Elektroprivedama je da se napravi konkrentan plan i da prestanu da kriju te informacije koje svi znamo, a to je da uvozimo energiju u prethodnih nekoliko mjeseci ostajemo bez uglja i birokratije i regulative sprečavaju nas da postavljamo solarne panele na svoje kuće stvar je u tome da moraju konkretnije i pravilnije i sa ciljem da se narod spasi od velikog kolapsa koji može da slijedi ako se ne bude radilo po planu i transparentno“, kaže Dragan Ostić,asistent na programu „Energija i klimatske promjene“ Centra za životnu sredine energetska tranznicija.
Učesnici panela su postavili pitanje koji je motiv Elektroprivrede neke zemlje da bude prepreka proizvodnji struje iz obnovljivih izvora.
„Motiv elektroprivreda je to što oni misle da će oni da naprave traniziciju, a oni prvo sebe treba da transformišu. Pogotovo kad znamo da državne elektroprivrede nigdje u Evropi nisu bili nosioci energetske tranzicije nego prepreka zbog monopola. Elektroprivrede treba da se okrenu drugim stvarima a ne proizvodnji električne energije jer nju danas može da proizvodi svako. Oni moraju da se okrenu uslugama balansiranja skladištenja električne energije i agregacije“,kaže Damir Miljević, magistar organizacije i menadžmenta, član UO Centra za održivu energetsku tranziciju RESET
Evropska unija je tražila od BiH da do 2050. godine ugasi termoelektrane na ugalj.
Međutim, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije bi mogao da traje duže nego što to traži Evropska unija zato što ovaj proces zahtijeva prije svega politički konsenzus na svim nivoima, a zatim i velika ulaganja u niskokarbonske tehnologije i izgradnju infrastrukture potrebne za postepeno gašenje termoelektrana.
(BN) Foto: Arhiva
