AP: Ruska nafta vrijedna 10 milijardi dolara krstari okeanima

AP: Ruska nafta vrijedna 10 milijardi dolara krstari okeanima

Međunarodne sankcije Rusiji počinju da izazivaju haos u globalnoj trgovini, sa potencijalno razornim posledicama po uvoznike energije i žitarica, a istovremeno stvaraju posredne efekte širom sveta koji se još uvek bori sa poremećajima u lancu snabdevanja izazvanim pandemijom, prenosi AP.

 

Od ruske invazije na Ukrajinu, stotine tankera i brodova za rasute terete skrenuto je sa Crnog mora, dok je još desetine nasukano u lukama i na moru ne mogu da istovare svoj teret.

Rusija je vodeći izvoznik žitarica i glavni dobavljač sirove nafte, metala, drveta i plastike — što se sve koristi širom sveta u nizu proizvoda i u mnoštvu industrija, od proizvođača čelika do automobila.

Zapadne sile su sankcionisale samo mali broj od 2.000 ruskih teretnih i tankerskih brodova, ali zamrzavanje imovine najvećih banaka u zemlji znači da će posao uvoza i izvoza iz Rusije pretrpeti veliki udarac.

Kompanije od Apple-a i Nike-a do velikih prevoznika poput Maerska napuštaju zemlju, čije su opsežne trgovinske veze sa Zapadom gotovo prekinute.

“Ovo je zemljotres kakav nikada ranije nismo videli,” rekao je Ami Danijel, suosnivač pomorske obaveštajne kompanije Vindvard, koja savetuje vlade.

Jedan potencijalni ventil za izlaz za ruski izvoz je Kina, čija je ekonomija koja se brzo razvija “žedna” prirodnih resursa.

Ali Kina, možda najveći korisnik globalizacije, do sada je pokazala malo volje da u potpunosti podrži ruskog predsednika Vladimira Putina uprkos tome što se uzdržala od glasanja u UN kojim se osuđuje otimanje zemlje u Ukrajini, ocenjuje AP.

Naprezanja se već osećaju u Interjuniti grupi (Interunity Group), porodičnoj grčkoj brodarskoj kompaniji sa čijih 60 naftnih tankera i brodova za rasute terete upravljaju desetine ruskih i ukrajinskih pomorskih kapetana i oficira.

Nakon invazije, ruski deo radne snage Interuniti-a pitao se kako će se vratiti kući nakon što je Evropska unija uvela zabranu letova njihovoj zemlji. Ukrajinska polovina nije znala da li će imati dom u koji će se vratiti.

Do sada je uticaj rata na globalnu trgovinu bio najteži u Crnom moru, gde su ruske i ukrajinske luke glavna čvorišta za transport pšenice i kukuruza. Saobraćaj je zaustavljen, čime je praktično zatvoren drugi najveći svetski region za izvoz žitarica.

Za razliku od proizvodnje nafte, koja se može brzo povećati na drugim mestima, za povećanje zaliha žita potrebno je vreme i obim koji bi mogao da bude preusmeren kao rezultat rata i sankcija — Ukrajina učestvuje sa 16 odsto u svetskom izvoza kukuruza i zajedno sa Rusijom 30 odsto u izvozu pšenice. To znači da bi se siromašnije zemlje koje zavise od uvoza mogle suočiti sa velikim šokovima u snabdevanju.

“Nije pitanje da li će biti ozbiljnih ekonomskih efekata i kritične nestašice hrane u ionako krhkim zemljama, već šta će Rusija učiniti sa tim i kako će Zapad reagovati,”, rekao je Rohini Ralbi (Ralby), direktor I.R. Consilium, pomorske konsultantske firme sa sedištem u SAD.

Među najugroženijim zemljama su Egipat, Indija i Turska, koje se sve u velikoj meri oslanjaju na Rusiju za sve, od osnovnih namirnica za pravljenje somuna do prirodnog gasa i turizma.

Oko 78 odsto uvoza pšenice u Tursku dolazi iz Rusije, a još 9 procenata iz Ukrajine. Većina tih zaliha se koristi u turskoj prehrambenoj industriji, koja je i sama veliki izvoznik. Indija uvozi oko 80 odsto nafte, veći deo iz Rusije kao i metala za snabdevanje pete po veličini automobilske industrije na svetu.

U SAD će se najveći uticaj osetiti na benzinskim pumpama, gde se očekuje da će više cene doprineti inflaciji koja već raste najbržom stopom u poslednje četiri decenije.

Rusija je bila treći najveći izvor naftnih proizvoda prodatih u SAD prošle godine — iza Meksika i Kanade — 8 odsto. Rusija je takođe drugi najveći dobavljač platine u Sjedinjenim Državama, metala koji se koristi za pravljenje uređaja za izduvne gasove za automobile.

Ali, ukupno gledano, Rusija je bila tek 20. najveći dobavljač robe za Sjedinjene Države.

Dok se Bajdenova administracija uzdržavala od opšteg embarga na trgovinu sa Rusijom, ili udara na ruski energetski sektor, to je malo uticalo na smirivanje tržišta.

Cene pšenice su skočile za više od 55 odsto u odnosu na nedelju pre invazije. Cijene nafte, koje su u stalnom porastu od početka godine zbog tražnje globalne ekonomije koje se oporavlja, skočile su preko 110 dolara po barelu prvi put od 2013. godine.

A naknade koje se naplaćuju za čarter džinovskih naftnih tankera širom sveta skočile su za čak 400 odsto dok se trgovci ovim energentom muče da obezbede kapacitete koji su odjedanput postali deficitarni.

Vindvard procenjuje da 87 miliona barela ruske nafte vredne 10 milijardi dolara krstari okeanima, u potrazi za kupcima.

Još nije jasno kakve će biti posledice ekonomskog rata protiv Rusije. Iako je poštovanje sankcija čest problem, nikada u prošlosti ograničenja nisu bila nametnuta tako brzo i tako blisko koordinirana među saveznicima SAD da bi se targetirala globalna sila.

Tinglong Dai, profesor na Univerzitetu Džon Hopkins koji proučava lance snabdevanja, kaže da od kraja Hladnog rata, temelj globalne trgovine je razdvajanje geopolitike i biznisa i pretpostavka da će racionalno donošenje odluka uvek preovladati.

” I jedno i drugo je uništila Rusija,” kaže Dai, dodajući da bi uskoro mogla da se pojavi nova vrsta ” gvozdene zavese,” sa Rusijom i njenim saveznicima na jednoj strani i Zapadom na drugoj.

” Više nije moguće izbeći biranje strana, a posledice ove rekonfiguracije globalnih lanaca snabdevanja u smislu većeg siromaštva, gubitka inovacija i mogućnosti za zapošljavanje su nešto šta ćemo svi morati da platimo,” smatra Dai.

(RSE/AP Foto: Ilustracija)

CATEGORIES
Share This