Žanetić: Godina 2024. je lokalno bila tužna, globalno – nervozna

„Najveća karakteristika 2024. godine, globalno, jeste činjenica da je bila godina kada se najviše u istoriji glasalo. Pola sveta je obavilo svoju građansku dužnost, i mi među njima“, kaže za N1 komunikolog Voja Žanetić. Lokalno je, dodaje, bila tužna, zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja je pokazala „kako izgleda tranzicija koja u Srbiji traje 30 godina i nije se završila“.

Da li se sećate da je 16. januara bio protest opozicije ispred RIK-a u Beogradu zbog navoda opozicije o krađi glasova na izborima 2023? Da li se sećate da je samo osam dana kasnije u Loznici organizovan prvi protest protiv Rio Tinta ove godine, koji su se kasnije proširili po celoj zemlji? Proteste protiv litijuma zamenili su ubrzo i protesti i akcije koji i dalje traju, a na kojima se traži odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a traže se i odgovorni za napade na studente. Iz protesta u protest – tako se može sažeti 2024. godina sa političkog i društvenog aspekta. Šta je bilo između i čemu se možemo nadati od sutra? Hoće li Nova godina biti bolja prema nama ili bolji treba da budemo mi?

Ova godina će ostati zapamćena kao godina kada se najviše u istoriji glasalo, rekao je Žanetić u Novom danu.

„Pola sveta je obavilo svoju građansku dužnost, i mi među njima. Možemo da računamo da su izbori 2023. bili deo tih procesa. To je učinilo ovu godinu specifičnom, posebno za ovu zemlju, vidljiv je bio gubitak orijentacije za ljude s vlasti – s kim treba razgovarati, ko je to na Zapadu koji treba da ti objašnjava šta treba da radiš“, rekao je.

A bila je, dodaje, i komplikovana godina, jer se završila tragično.

„I to je njena glavna osobina. Lokalno je bilo tužna, globalno je bila nervozna“, ocenio je Žanetić.

Godina je protestima počela, istim se i završava.

„Nekad davno sam sebi napravio neku matematiku koja govori da se ovdašnje političke epohe dele u 13 godina razlike. Imali smo Ustav iz 1974. godine, 13 godina kasnije – Osmu sednicu 1987, 13 godina kasnije bila je 2000. godina, onda 2013. desio se Toma Nikolić i Vučić. I dođosmo do 2025. godine, pri kraju smo tog 13-godišnjeg perioda“, naveo je.

Prema njegovim rečima, dugotrajno liderstvu u politici je vrlo teško.

„Kad čovek razmišlja o pitanju liderstva u politici i recimo auto-industriji, neki Mercedes ili Rols Rojs mogu godina da budu lideri. U politici dugotrajno liderstvo – teško. Imamo malo slučaja dugotrajnog liderstva političkih porodica, Singapur, na primer, Bavarsku, Japan, to se zove sistem dominantne partije. Rusija je slučaj izborne autokratije. I mi smo na klackalici da li bismo mogli da budemo zemlja izborne demokratije, zemlja dominantnog sistema, izborne autokratije, nista ne možemo da se odlučimo. A nije ni čudo“, izjavio je gost N1.

Ko bude gledao „Pljiž“, kaže, videće da ispada da se dugo godina ništa ne dešava.

„Imate raspad Jugoslavije koji se nikad nije završio, izgleda ni Osma sednica (CK Saveza komunista), imate tranziciju koja neprekidno preliva društveno vlasnistvo u privatne džepove. Plus još par komplikacija, rat u Ukrajini, korona… I ovde ste na ovom području dobili neku vrstu političke super oluje u ovoj godini“, rekao je.

I proteste koji se dešavaju u poslednja dva meseca ne treba posmatrati nezavisno od te „oluje“, kaže.

„Naprotiv, to treba da se posmatra u kontekstu tog veoma kompleksnog komplikovanja stvari“, dodao je Žanetić.

N1: Možemo li to da pojednostavimo?

„Ne možemo. Jer ovaj tužni pad nadstrešnice je bio neka vrsta pokazatelja šta se desilo s tranzicijom – a to je da kada jednu rekonstrukciju pretvorite u relativno skupo krečenje, pa se zbog propusta i javašluka desi šta se desi, to govori o aktuelnoj vlasti, ali i o procesu koji traje 30 godina ovde – da se jedna ogromna količina novca preliva na nedruštveno, nejavno, nezajedničku stranu i da je ovo jedan od primera na koji način se to obavlja“, naglasio je.

Žanetić kaže i da je zbog toga važno da se taj slučaj proba do kraja da ispita, analizira, razmišlja o njemu.

Studenti nas demantovali

Govoreći o studentskim protestima, Žanetić ocenjuje da je tu pre svega reč o generacijskom sukobu.

„To nije politički, ni ideološki sukob, nije ni nacionalni sukob, reč je o tome da se u ovim tužnim događajima desilo nešto što bi moglo obradovati, a to je da jedna generacija pokazuje suprotno ponašanje od onoga što smo očekivali – da će da završe fakultete, pokupe svoje pasoše i odu iz zemlje. A pokazalo se da je ova generacija jako zainteresovana da učestvuje u društvenom, političkom i ostalom životu, oni pokazuju jednu vrstu pozitivne konzervativnosti, žele državu. Žele da država funkcioniše“, naglasio je Žanetić.

Na pitanje šta treba stariji da rade, odgovara – da ćute.

„Mi stariji treba da ćutimo, mi smo svoj kapital potrošili na ovaj ili onaj način. Da ćutimo u smislu da ih pustimo da sami biraju svoju budućnost“, rekao je Žanetić.

A ti protesti u poslednja dva meseca su toliko intenzivni da su „pokrili“ sve ranije proteste i dešavanja.

„To je ujedno i njihova i mana, što ćemo se baviti ili se bavimo samo delom posledica jednog veoma kompleksnog sistema događaja koji su nas doveli u situaciju da se nalazimo u jednoj zemlji, izgleda izborne demokratije, u kojoj tranzicija ne prestaje, onakva kakva je, koruptivna“, rekao je Žanetić.

U 2025. godini, kaže, ne zna šta može da se očekuje.

„Mi smo u jednom ćorsokaku trenutno. On se bazira na tome da je jedan problem koji treba da rešava država postao neka vrsta stranačke kampanje. Da bi možda sve drugačije bilo da se tog 1. novembra prvo pojavio tužilac i rekao – mi ćemo sve to da ispitamo. Međutim, dva sata posle nesreće se pojavio prvi znak te maligne komunikacije, a to je vest da nadsrešnica nije rekonstuisana i kako se proces politički usmerava“, zaključio je Žanetić.

N1