„Vlast štiti bogataše, narod je ne interesuje“ Država u kojoj živimo PORESKI RAJ ZA VLASNIKE KAPITALA, a evo ko u cijeloj priči najviše profitira 

„Vlast štiti bogataše, narod je ne interesuje“ Država u kojoj živimo PORESKI RAJ ZA VLASNIKE KAPITALA, a evo ko u cijeloj priči najviše profitira 

Porez na dobit od 10 odsto, te nepostojanje poreza na podizanje dividende, od države u kojoj živimo stvorili su poreski raj za vlasnike kapitala, odnosno špekulante koji žele da ulože malo, a izvuku mnogo.

To poručuju ekonomisti koji naglašavaju da je onaj najbogatiji sloj u našem društvu od države zaštićen i na ovaj način, dok bi vlast, da kako može, građanima na leđa natovarila još nameta.

Objašnjavaju da niže poreske stope jesu stimulativne za investicije, ali da mi nismo atraktivni za ulaganja, tako da kod nas porez na dobit koji iznosi svega 10 odsto, u korist ide samo vlasnicima kapitala. Posebna priča je, ističu, nepostojanje poreza na dividendu, s obzirom na to da ona, nerijetko, odlazi za isplatu radnicima dijela plate u koverti.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER

Ekonomista Igor Gavran naglašava da aktuelna poreska politika stimuliše one grane koje najmanje zapošljavaju – jer je trošak oporezivanja rada visok, a ostvaruju najvišu dobit s najmanjim ulaganjima – jer je trošak oporezivanja kapitala nizak.

– A to je upravo najgori model za ekonomiju i društvo. Nama treba što vise zaposlenih sa odgovarajućim primanjima, a ne što veći profit pojedinaca, koji dobrim dijelom i napušta zemlju. Takođe, licemjerno je što predstavnici vlada priznaju kako je porez na dobit nizak, ali ništa ne rade po tom pitanju, dok je, s druge strane, poresko opterećenje na rad previsoko. Izgleda da su vlasnici kapitala izuzetno uticajni u lobiranju da porez na dobit ostane ovakav kakav jeste – naglašava Gavran za Srpskainfo.

Objašnjava da niži porez na dobit pogoduje povećanju investicija, ali da to ne važi za BiH.

– Činjenica je da se mi ne možemo pohvaliti nekim značajnijim ulaganjima, tako da država ne bi bila oštećena povećanjem poreza na dobit. Ako neko ostvaruje profit, a neće da ga usmjeri u dalje investicije, u ekonomiji je sasvim normalna mjera povećanje ovog poreza – kaže Gavran.

FOTO: RTRS VIJESTI/YOUTUBE/SCREENSHOT
FOTO: RTRS VIJESTI/YOUTUBE/SCREENSHOT

Smatra da treba uvesti i porez na dividendu koju vlasnici kapitala podižu u kešu.

– A najekstremniji primjer isplate ogromnih dividenti je u bankarstvu. Vlasnici domaćih banaka dividendu koriste za vlastito bogaćenje, dok vlasnici stranih banaka svu dobit iznose iz zemlje. Dakle, onaj dio dividende koji vlasnici kapitala koriste za sebe, trebalo bi da bude oporezovan – naglašava Gavran.

Podsjetimo, vlasnik Nove banke Mladen Milanović Kaja podigao je krajem prošle godine 30 miliona KM dobiti u gotovini.

Kako Gavran kaže, posebna priča je podizanje dividendi za isplatu radnicima dijela plate koji ide „na ruke“, čime je zakinut i radnik i država.

– Pomenuta poreska politika ukazuje na to da su oni najbogatiji u ovom društvu zaštićeni i na ovaj način. Na primjer, kad poskupljuje hrana, što se kod nas često dešava, država uopšte ne reaguje, jer joj odgovara veći prihod koji dolazi od građana. A ne odgovara joj da dobije više para od povećanja poreza od onih najbogatijih?! – pita se Gavran.

Profesorka ekonomije Jelena Trivić smatra da poreski sistem nije ni blizu optimalnog nivoa.

jelena trivić narodni front za intervju
FOTO: SINIŠA PAŠLIĆ/RINGIER

– Nezavidna pozicija je u činjenicu da naš ionako prenapregnut budžet, ne može da istrpi lako eventualne šokove, na primjer, ako bi došlo do značajnijeg smanjenja poreskog opterećenja rada. S druge strane, postojeća poslovna zajednica će se sigurno opirati eventualnom povećanju stope poreza na dobit, bez da se istovremeno ne uđe u reformu poreskog rasterećenja rada – kaže za Srpskainfo Trivićeva.

Dodaje da je cilj niskih poreskih stopa, uglavnom i u osnovi, stimulisanje privredne aktivnosti, privlačenje novih investicija.

– Međutim, u zemljama kao što je BiH, odnosno Republika Srpska, možete da imate najbolju poresku politiku, odnosno najniže stope, ali vam one ne garantuju da će to biti dovoljno za nove investicije i rast privredne aktivnosti. Naime, to ne zavisi samo od poreza, nego, prije svega, od stabilnosti zemlje i svih drugih opštih uslova – ističe Trivićeva.

Poručuje da sivu zonu, svakako, treba ograničiti, te da je to stvar i poreske politike i inspekcijskih organa.

Iz Saveza sindikata Srpske nedavno su ukazali na to da zloupotrebu najniže plate potvrđuju i podaci Poreske uprave, prema kojima je u martu lane neto platu do 1.000 KM primilo 91.211 ili 31 odsto radnika. Upravo u dobiti koju ostvaruju poslodavci, smatraju u ovom savezu, leži rezerva iz koje bi se mogle povećati plate.

– Privredni subjekti u Srpskoj u 2023. ostvarili su dobit od najmanje 3,5 milijarde KM. To je za oko 719 miliona KM ili 26 odsto više nego u 2022, te skoro duplo vise u poređenju sa 2020. Banke su pretprošle godine ostvarile oko 190 miliona KM dobiti, što je za 36 odsto više nego u 2022. – saopštili su iz pomenutog saveza, pozivajući se na podatke APIF.

Srpskainfo

CATEGORIES
Share This