Vasiljević: Mit je da žena mora biti savršena

„Žene kroz vaspitanje, pre svega u najužem krugu porodice, ali i širem društvenom, konstantno dobijaju poruke da moraju biti savršene u svemu“, rekla je Vasiljević Tanjugu.

Ženama je nametnuto da moraju biti savršene lično i profesionalno, ali je Vasiljević upozorila da se postavlja pitanje „zašto žena mora konstantno da dokazuje svoje vrednosti?“

„Zato što se njena vrednost minimizira ili poništava. Zato što živimo u svetu, i on je i pre Hrista bio takav, samo su drugačiji bili nivoi umanjivanja vrednosti žena, u kome je muškarac jedan, a mi smo nula“, navela je Vasiljević.

Prema njenim rečima, konstantno se žene „uče da su manje vredne i da treba da budu na raspolaganju muškarcima, porodici, društvu i stalno treba svoju vrednost da dokazuju“.

„I jedan deo tog dokazivanja vrednosti je jedno potpuno savršenstvo koje je – mit, jer to ne postoji“, naglasila je Vasiljević.
Drugi mit je da ako žena bude savršena, da će je voleti i prihvatiti i priznaće joj vrednost, ali je Vasiljević dodala da „to se takođe ne dešava“.

„Kada je postavka takva da je neko od starta i do kraja vredan, a vi ste manje vredni samo zbog svog pola ili roda, vi ne možete ni na koji način dokazati ni društvu, ni toj individui da to nije tako“, rekla je Vasiljević.

Prema njenim rečima, izrazito je važno konstantno prihvatati sopstvenu nesavršenost i naučiti živeti u skladu sa svojim sposobnostima i kapacitetima, bez potrebe da se stalno pomeraju granice.

Vasiljević je navela da žena koja se porodila ne treba da izgleda kao neko ko nije imao decu, jer je „naše telo odraz života, ličnih priča, borbi“.

Vasiljević je ocenila da se patrijarhat i kapitalizam „savršeno uklapaju, jedno drugo podržavaju, daju nam nove ideje kako eksploatisati i muškarce i žene“.

„Nešto više žene, zato što su, nažalost, fokus i cilj zamišljenih ideala, koji se prodaju uz pomoću proizvoda i obećanja kako ćemo zadržati izgled koji bi trebalo da nam obezbedi opet vidljivost“, dodala je Vasiljević.

Prema njenim rečima, neoliberalni kapitalizam nas konstantno gura u potrošnju i konzumerstvo, „tera nas da hranimo naše nezadovoljstvo da bi nam plasirao proizvode i nadoknade za izgubljenu mladost ili fizičke nedostatke“.

„Sa druge strane, zahvaljujući patrijarhatu, žene konstantno preispituju svoju vrednost i stalno moraju da se dokazuju, pogotovo u javnoj sferi“, istakla je Vasiljević.

U oblasti novinarstva, politike ili menadžmenta, žena mora da dokazuje muškom društvu da je jednaka sa njima, čak mora da bude negde jača i bolja, upozorila je Vasiljević.

Prema njenim rečima, tradicionalizam i patrijarhat su uzrok postavke da žena nema pravo da bude svoja, nema pravo na svoje telo, na slobodu izražavanja i autonomiju, nego živi po pravilima koje nije sama odredila.

Pokušavajući da se uklopi žena se često razboljava, a Vasiljević je istakla da telo posustaje ili daje znakove da nešto nije u redu i „često prvo prepozna neminovnost postavljanja granica i pravljenja promena“.

„Mlade devojke u odnosu na dosadašnje iskustvo u velikoj meri brinu o sebi, više nego što smo mi to radili, naše majke i bake. Stavljale smo na prvo mesto ostale, pa onda sebe“, navela je Vasiljević.

Upitana koliko su žene solidarne, Vasiljević je rekla da se danas solidarnost budi iz drugih pobuda, i da se svet bavi pitanjem pravde.

Prema njenim rečima, „na različite načine se vraćaju neke teme koje nismo čuli od kraja šezdesetih godina“, kao što su pitanje socijalne pravde, istine, vere u mogućnost sopstvenog izbora.

„Solidarnost se polako budi ponovo vezano za druge vrednosti. To ide sporo, ali verujem da je dostižno“, ocenila je Vasiljević.
Podsetivši da „kad se žene skupe na jednom mestu, onda može svašta da bude“, Vasiljević je pomenula Antifašistički front žena ili aktivizam Roze Luksemburg.

„To se uvek završavalo promenama u društvu koje baš nisu svima bile drage. Čini mi se da žene na okupu zastrašuju i dan danas, i to je potencijalna opasnost“, navela je Vasiljević.

Govoreći o feminizmu, Vasiljević je ocenila da on predstavlja „neophodnost da se ženama vrati mogućnost da sa punim pravom sebe stave u centar svog sveta“.

„Što ne znači da će biti sebične i samožive, nego će vratiti sebi kredibilitet ili možda ga prvi put dati. Bilo ga je u pojedinim kulturama i mestima, ali sve je to bilo retko, malo i sakriveno od nas“, navela je Vasiljević.

Podsetivši da su se ljudi nekad molili boginjama koje su bile zaštitnice žetve, plodnosti, porođaja, vode i drugog, Vasiljević je navela da su polagano su izguravane, na njihovo mesto su dolazili muški bogovi, a samonoteizmom „muškarac je zaveo red i žena postaje sekundarna“.

„Postavljanje granica bi značilo da naše telo pripada nama, a ne državi, mužu, porodici. Deci koliko je normalno, ali za određeni period“, ocenila je Vasiljević.

(Tanjug) Foto: Tanjug