Naime, Republika Srpska ima najnižu stopu poreza na dobit u Evropi, koja iznosi 10%, dok porez na dividendu ne postoji. Uprkos tome prema podacima Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) u prošloj godini broj stranih investitora iznosi 317.
U Hrvatskoj porez na dobit iznosi 10 odsto ako su ostvareni prihodi manji od milion evra, a 18 odsto ako su prihodi veći. Osim toga na dohotke od kamata i dividendi za ostvarene prihode prilikom isplate automatski se odbija 12 odsto poreza. U Srbiji porez na dobit je 15 odsto, a osnovna poreska stopa na dividendu iznosi takođe 15 odsto.
Na pitanje da li je 317 broj kojim možemo biti zadovoljni ekonomista Milenko Stanić kaže “naravno da nije”.
– Inače strane investicije su kod nas na niskom nivou u odnosu na okruženje, što znači da oni prilikom dolaska ovdje ne koriste samo dividendu kao jedan od tih kriterija. To jeste jedan od bitnih faktora privlačenje stranih investitora, ali ima i mnogo drugih mogućnosti da one ipak obezbjede izvoz svojih proizvoda i usluga vani, da obezbjede sticanje ovde značajnog iznosa kapitala. Tako da taj broj stranih investitora nije veliki – kazao je Stanić.
Kada se govori o stopi poreza na dobit i mogućem oporezivanju dividendi, kako je najavio premijer Srpske Savo Minić u ekspozeu prema riječima Stanića potrebno je više razmišljati o domaćim investitorima.
– Ipak ekonomija mora da gleda ravnomjerno i ravnopravno i domaće i strane investitore, ali da znamo u suštini da su ipak domaći investitori ključ naše ekonomije. Nikad ne smijemo razmišljati o tome da će sve naše probleme rješavati strani investitori. Po pravilu oni prvi bježe kada dođe do turbulencija i problema u privredi. Strani investitori traže način da povlače svoje investicije u inostranstvo – istakao je Stanić.
Ekonomista Predrag Mlinarević kaže da se sa stanovišta iskustvenog pristupa može reći da je jedno vrijeme važila zabluda da je niža stopa poreza na dobit nešto što vam može garantovati priliv prevashodno stranih investicija, koje bi koristile to kao određene fiskalne prednosti, selile svoje proizvodnje sa drugih lokacije u zemlje koje imaju niže stope poreza na dobit.
– A ona sama po sebi nije toliko značajna i ne utiče opredeljujuće na priliv stranih investicija. Strani investitori traže danas nekoliko važnih stvari prevashodno obučenu radnu snagu za prirodu investicije koja će dolaziti ako su to tehnološki intenzivnije proizvodnje traže visoko obrazovanu radnu snagu koja će im biti dostupna na tom tržištu – rekao je Mlinarević.
Dodao je da strani investitori traže i adekvatnu infrastrukturu u smislu putnih komunikacija koje im otvaraju prostor za niže transakcione troškove i transportne troškove do tržišta do kojih isporučuju svoje proizvode.
– I u nekom smislu da ste dobro geografski locirani sa relativno dobrim ugovorima u pogledu možda slobodnog pristupa tržištima koja su potentna sa stanovišta te potrošnje. A onda kad uzmemo to u obzir da su neke ključne stvari uz čitav sistem nekih subvencija koje države mogu da daju, a koje mogu da imaju i pozitive i negativne strane teško da stopa poreza na dobit sama po sebi može da igra najvažniju ulogu i pokazalo se da ne igra – istakao je Mlinarević.
Objasnio je da je kod nas nerijetko ta stopa poreza na dobit više služila za isplatu dijela zarada radnika “na ruke”.
– Zbog razlike u stopi oporezivanja profita s jedne strane i plaćanja poreza i doprinosa na platu sa druge strane isplaćuju se minimalci, a sa druge strane izvlači iz profita pa na ruke kroz koverte daju taj dodatak novca jer je to njima bilo isplativije i neki način su optimizirali te svoje fiskalne rashode – rekao je on.
Smatra da imamo poguban sistem u kome kada se prave poreski zakoni ne vodi se računa da oni moraju biti podsticajni za firme da budu što konkurentnije.
– Firmi je važno da ostvari što veću stopu profita na način da ima što veću dodanu vrijednost u svojoj proizvodnji, a to su proizvod sa više tehnologija i koji su intenzivni znanjem, sa manje materijalnih troškova. U tom smislu je onda sama i viša stopa porez na dobit, čak i progresivna stopa poreza na dobit, što je možda najbolje rješenje, nešto što nije opterećujuće za privrednike – rekao je Mlinarević.
Srpska info
