Tri velike vatrene stihije iznedrile su trojicu heroja, Marka, Damira i Mališu

Tri velike vatrene stihije iznedrile su trojicu heroja, Marka, Damira i Mališu

Pamtićemo 2021. godinu, na žalost, po velikom broju požara koji su se dogodili u prestonici, a neki od njih bili su ogromnih razmera i sa ljudskim žrtvama. Tri velike vatrene stihije iznedrile su trojicu heroja, vatrogasaca spasioca, koji su o svojim iskustvima govorili za “Blic”.

Marko Roljević, vatrogasac spasilac, bio je jedan od prvih ljudi koji su došli na lice mesta po pozivu nakon izbijanja požara u kineskoj robnoj kući u Obrenovcu.

– Došao sam sa prvim vozilom na lice mesta, nas osmorica je sitiglo u toj prvoj navali sa dva vozila i zatičemo haos, katastrofu. U startu smo odmah ustanovili da se radi o kasnoj dojavi što je malo čudno. U 10:40 časova smo mi dobili dojavu i bili na licu mesta za dva minuta. Ajde da je bila noć ili da tu nikoga nije bilo, ali ovde je bilo normalno radno vreme, bilo je radnika u kineskoj robnoj kući, koji su sami pokušavali da ugase vatru – započinje svoju priču Roljević.

Marko RoljevićFOTO: ZORAN ILIĆ / RAS SRBIJA
Marko Roljević

Kako kaže, radnici su sigurno potrošili nekih 15, 20 aparata za početno gašenje požara pokušavajući sami da ga ugase. Međutim, ni to nije ono što je Marka najviše iznenadilo, već momenat u kom se videlo da smo kao društvo potpuno zakazali.

Ljudi prvo snimali telefonima, pa tek onda zvali vatrogasce

– Ono što je katastrofalno to je da narod koji se tu zatekao, svi snimaju telefonima, niko ne nalazi za shodno da pozove nas vatrogasce! Ulice prepune ljudi, ne možete da priđete da radite od njih, ali svi drže telefone, snimaju. Tako da, mi dolazimo u 10:42 na lice mesta, a po nekim nezvaničnim pričama po internetu može se pročitati da je požar krenuo znatno ranije – priseća se.

Kada su došli, prizemlje robne kuće je bilo potpuno zadimljeno, a kroz prozore na spratu je već izbijao otvoren plamen na sedam, osam metara uvis, što kako kaže, takođe govori da je dojava dosta okasnila.

– Po samom izlasku jedan kolega se odmah sa jednim mlazom prebacuje na drugu stranu kako se požar ne bi širio dalje, preseca požar na taj način, saznajemo tad da unutra ima jedno lice, tako su nam tada rekli, da je jedna radnica ostala unutra. Kolege koje su već bile opremljene sa izolacionim aparatima ulaze unutra, razvlači se mlaz i tu već kreće urušavanje objekta, koji je komplet napravljen od drvene konstrukcije i pokriven bakarnim limom – priča Roljević.

Kineska robna kuća u Obrenovcu sagrađena je na stari način gradnje i gde između prve i druge etaže nema betonske ploče, sve je od drvene konstrukcije pa i stepenište.

Šlemovi izgoreli, topili se viziri

– Kolege probaju da uđu unutra, a vidljivost apsolutna nula, a bilo nam je rečeno da je ta osoba koja je ostala unutra na spratu. Kada su kolege došle do pola puta do stepeništa tu je već počelo sve da se urušava na njih, krenu da se vraćaju, i sve se to odigrava u samo nekoliko minuta. Ja sam isto stavio izolacioni aparat i pridružio se njima. Idemo nas trojica, pokušavamo drugi put, dolazimo do stepenica, u tom trenutku i kolega sa spoljnom navalom kroz prozor nas hladi kako bismo došli, a gore temepratura 1.000 stepeni, šlemovi su nam svima izgoreli, viziri su se bukvalno istopili i ona zaštita na viziru, to je sve pospadalo od temeperature. Ne postoji način da se uđe gore, požar je bio u toliko razbuktaloj fazi da je to katastrofa – prepičava.

Pokušali su u više navrata, izlazili napolje, menjali izolacione aparate, 35 minuta su pokušavali da uđu gore na sprat, ali kako kaže stvarno nije bilo nikakve šanse.

Hodali po drvenom stepeništu koje gori

– To je plastika, sintetika, guma, ne možete da verujete kako to gori i koju temperaturu oslobađa. Pritom vi idete, penjete se po drvenom stepeništu koje gori, ne možete da kleknete jer vam gore kolena, gde god padne malo vode to isparava i automatski se zavlači ispod zaštitne uniforme i bukvalno vas kuva, nesvakidašnje i neprirodno. Nosimo svu zaštitnu opremu, ali uvek para nađe negde da se uvuče, recimo između pantalona i čizme – kaže.

Požar u Obrenovcu bio je jedna od Roljevićevih težih intervencija i jedna od retkih gde postoji informacija o tome da se neko nalazi unutar objekta u plamenu i gde svim silama pokušavaju da uđu unutra i spase ljudski život.

Marko Roljević vatrogasac je već 19 godina, trojica njegovih ujaka su takođe bili vatrogasci, te mu je bilo logično da i on postane jedan od njih. Kako kaže, posle škole prvo je svraćao do njihovog vatrogasnog doma, pa tek onda išao kući, a i supruga je puna razumevanja za njegov posao, pošto i ona sama radi kao vatrogasac.

– Supruga me sve razume, generano nemam tih problema da objašnjavam gde sam bio, što sam bio i slično. Jedino što ne mogu da je lažem jeste da menjam kolegu – kaže Roljević kroz smeh.

Požar u kineskom tržnom centru u Bloku 70

Drugi veliki požar koji se dogodio u 2021. godini bio je takođe u kineskom tržnom centru, ali u Bloku 70 na Novom Beogradu. Ovaj požar izbio je letos, 12. avgusta oko 20 časova. To je bila jedna od najvećih akcija koju je vatrogasna brigada Beograda sprovela u delo. Damir Vukasović prisetio se ovog nemilog događaja i podelio svoja sećanja za “Blic”.

– Ja sam prvi sa ekipom stigao na lice mesta, sve je to bilo zaključano, nije moglo da se uđe, jer je bilo prošlo radno vreme i onda smo nasilno morali da otvaramo te silne katance i lance. Kada smo došli, požar je već uhvatio maha, to je more plastike koja se pretvori u kamenje kroz koje ne može da se prođe i samim tim taj se požar dao vrlo lako raširiti – započinje svoju priču Vukasović.

Damir VukasovićFOTO: ZORAN ILIĆ / RAS SRBIJA
Damir Vukasović

Vukasović je zajedno sa svojim kolegama bio čitavih 13 sati na terenu, a kako kaže u njegovoj dosadašnjoj karijeri od skoro dve decenije to je bio jedinstven slučaj da su ostali tako dugo na licu mesta. U takvim situacijama ovi hrabri vatrogasci ne znaju za strah.

– Mi smo svi ovde utrenirani i uvežbani, dobro znamo šta radimo, a doza opreza uvek postoji, to je normalno, ali nismo se mnogo uplašili za nas same, znali smo šta radimo, prepoznali smo situaciju kakva je i šta je i u skladu sa njom postupali – priča Vukasović.

Ipak, dogodilo se nešto što ih je u jednom momentu iznenadilo.

Žena šetala kroz hodnike pune dima

– Mi smo bili u srcu požara i samo odjednom sam ugledao ženu kako šeta kroz one hodnike, to je bilo neverovatno. U svom tom dimu, zamislite da je sada oko vas ogromna količina dima i da nemate pojma gde ste, zaista je bilo zbunjujuće. Posle smo konstatovali da je to neko u civilu ko nije baš uravnotežen – priseća se.

“Mnogo puta smo prali tuđu krv sa sebe”

Kako objašnjava u kineskom tržnom centru u Bloku 70 najveći problem je bilo skladištenje.

– U tim situacijama mi presecamo krov u zdravom delu i spuštamo se dole, naravno posle spasavanja koje je primarno, ali ovde krov nije mogao da se iseče, jer je krov bio pun do plafona, sve je bilo nagurano u taj prostor – objašnjava.

Za ovaj požar kaže da je bio nesvakidašnji, ali da su tehničke intervencije najteže i najgori deo posla.

– Mnogo puta smo prali tuđu krv sa sebe, to je stvarno najteže od svega – zaključuje Vukasović.

Požar u Luci Beograd

Mališa Nikodinović bio je jedan od 46 vatrogasaca koji su učestvovali u gašenju požara u Luci Beograd. Ovaj požar izbio je letos u magacinskom prostoru od oko 4.000 kvadrata u kome je bilo mnogo plastike, gume, tekstila, alkohola i ostale robe.

– Ta intervencija je bila pred kraj naše smene, desila se u 6 sati ujutru, mi smo prvi otišli na tu intervenciju iz grada i kad smo izlazili već smo videli dim odavde tamo u Luci. Odmah smo znali da je to nešto ozbiljnije – započinje svoju priču Nikodinović.

Mališa NikodinovićFOTO: ZORAN ILIĆ / RAS SRBIJA

Kako kaže to je veliki magacinski prostor, gde možete da očekujete da svega ima, raznih materijala, tako da su odmah znali da se ta intervenicja neće tako brzo i lako završiti.

– Kad smo stigli požar je već bio u razbuktaloj fazi, goreo je ceo taj deo magacinskog prostora, kad smo došli ušli smo unutra i, sreća u nesreći kod takvih prostora je ta što nisu negde zavučeni pa da nemate dobar prilaz, ovde je bilo sve otvoreno, tu je i Dunav, imate lako snabdevanje vodom, i te neke stvari koje su nama bitne za samo gašenje požara i tok intervencije – priča Nikodinović.

Intervencija u Luci Beograd, kako dalje priča Nikodinović, bila je specifična po tome što su goreli neki materijali koji ne mogu da se ugase.

– Bilo je plastike, farbe, svačega je tu bilo, i kad smo ušli unutra, polivamo vodom, prskamo, a efekta nema. Velika je površina, unutra su bile još neke dve montažne etaže, poput neke skele sa policama gde su isto predmeti i stvari bili naslagani, posle se sve to urušilo – prepričava.

Intervencija je dugo trajala, a par dana se vršilo dogašivanje požara.

– Kad smo lokalizovali požar shvatili smo da je betonska konstrukcija koja drži objekat bila oštećena, došlo je do deformacije na tim nosećim delovima, betonskim gredama i onda kod samog dogašivanja ono što je kod nas uvek prisutno, da se sam kraj požar proglašava onda kada i poslednji kvadrtani metar prostora vatrogasac fizički prođe, i proveri da nema ne daj Bože unesrećenih, tek tada možemo reći da je požar likvidiran – objašnjava Nikodinović.

Jedna vrsta intervencije najstresnija je za svakog vatrogasca

Međutim, postoji jedan vrsta intervencije za koju su se sva trojica usaglasila da je najstresnija za pojedinca, a to je silazak u bunar. Kako kažu, tu si sam i prepušten sam sebi, moraš da veruješ kolegama koji su gore i koji te sve vreme drže na užariji i sajlama, oni komuniciraju s tobom sve vreme, ali ipak si prepušten sam sebi.

– Neka određena doza straha postoji, ogromne su dubine u pitanju, idu i do 40, 50 metara ispod zemlje. Ja sam silazio u Obrenovcu u bunar na 37 metara dubine, a kad pogledaš gore kao kroz elektrodu da gledaš – prisetio se Marko Roljević svog iskustva.

Takođe, ono što situaciju čini dodatno napetom je to da nikada ne znaju ko i šta ih čeka dole, ispod zemlje u tom malom tunelu, jer ukoliko je neko preživeo skok u bunar to nije mogao da uradi pri čistoj svesti, ta osoba je skočila u nekom stanju i nikad ne znate kako može da odreaguje kada vas ugleda.

FOTO: ZORAN ILIĆ / RAS SRBIJA

Još jedan faktor koji doprinosi u nekim slučajevima napetosti situacije je i pritisak javnosti spolja, jer naši ljudi su skloni da daju savete.

– Svi sa strane znaju i kako i šta treba sa rukama u džepovima da vam kažu “ne, ne tu, ovako ovde itd.” – smatraju oni.

Neznanje napravilo haos

Ali ipak ovaj problem sve lakše rešavaju u saradnji sa policijom.

Primer gde se needukovanost građana po pitanju zaštite od požara pokazala na delu bio je upravo požar u Obrenovcu u kineskoj robnoj kući. Naime, građani su tada kamenicama lomili stakla, a u nameri da pomognu neznanje je dovelo do još veće propasti.

– Sva naša priča da se zatvore vrata i prozori prilikom napuštanja prostora koji gori, radi smanjenja dotoka svežeg vazduha i kiseonika koji će da potpomaže u sagorevanju i sve ostalo – pada u vodu, oni lupaju stakla misleći da će dim izaći i misleći da će biti nešto bolje, a ustvari samo se pogoršava situacija tako. To je stvar koja je po mom mišljenju za čoveka, koji nema dovoljna informacija, nije dovoljno edukovan, sasvim normalna reakcija. On vidi dim kao problem, a ne to što će dobiti vazduh ta goriva materija i napraviti kompletan haos, i napravila je. Njihovo elemnatarno znanje o razvoju požara je nikakvo – ukazuje Miloš Majstorović, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd.

Blic

CATEGORIES
Share This