Srpske predrasude i vizija države po Zoranu Đinđiću
Zoran Đinđić je bio jedna po svemu unikatna i zanimljiva politička pojava u periodu nakon raspada Jugoslavije i ideološkog sloma komunizma, koja je s jedne strane iza sebe ostavila osoben pečat državne politike, ali koju je pratio niz nametnutih predrasuda i lažnih konstrukcija onih koji su Srbe svim sredstvima nastojali da drže u jednoj vrsti ideološkog ropstva. I nažalost za cijelo ovo vrijeme uspjeli!
Upravo radi toga o Zoranu Đinđiću se manje govorilo iz ugla onoga što je on govorio i kakvu je politiku zagovarao, a više iz jedne negativističke nametnute predrasude o njemu njegovih političkih protivnika, jer su se isti dobrano potrudili da zatru sve tragove njegove politike. Đinđić je doslovno svojim stradanjem platio cijenu te svoje politike, da bi Srbi kao narod ostali u jednom odloženom vremenu i raskoraku sa većinom zemalja koje su dijelile istu ili sličnu ideološku sudbinu.
Danas se u promjenama koje se dešavaju u Srbiji, a posebno među mlađim generacijama i studentima, sve više govori o političkim idejama Zorana Đinđića i njegovim vizijama Srbije. Evo šta je on govorio:
Najvažnije u Srbiji je da se tačno utvrdi princip odgovornosti
Kada ste u veoma teškoj situaciji, onda samo vrlo jaka ideja može da vas drži u životu.
—
Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice.
—
Samo oni koji su spremni da se odreknu svog ličnog blagostanja, mogu da kažu mi spadamo u onu generaciju u Srbiji koja je Srbiju spasila, mi smo ljudi nove politike.
—
Velikih promena nema bez velikih napora. Velikih promena nema bez novih pravila, kreativnosti i odlučnosti. Velike promene se ne događaju same po sebi, evolutivno, prerastanjem jednog sistema u drugi. One se događaju diskontinuitetom, lomljenjem okova i uspostavljanjem novih odnosa.
—
Tajna uspeha leži u investiranju u obrazovanje, kao što to rade u razvijenim zemljama. Dakle, ne prvo u tehnologiju i mašine. To dolazi kasnije, sa obučenim i obrazovanim ljudima. S obzirom na to da mi kasnimo sa reformama, jedini način da nadomestimo taj nedostatak je nelinearni, skokovit razvoj, a baza za to je obrazovanje. Edukacija, trening, znanje – osnovni su pokretači razvoja.
—
Danas znamo da je beg u budućnost ponekad neophodan kako bi nesrećna stvarnost uopšte mogla biti prihvaćena. Ponekad realno razmišljati znači ne prihvatati realnost u njenoj datoj formi, nego je projektovati u nešto bolje.
Treba nam velika ideja i velika vizija, nešto što nas vodi napred, nešto što je veće od „business as usual“, veće od računica, od privrede, koja je za mene najvažnija stvar.
—
Izgleda da je patriotizam najperspektivnija privredna grana kod nas, ali monopolska i rezervisana isključivo za malu grupu. Mi nemamo nameru da se sa njima takmičimo u patriotizmu, jer za nas patriotizam nije puna usta domovine i puni džepovi stranih valuta, nego je za nas patriotizam ono od čega živimo, stanje nacije.
—
Problemi celog ovog stoleća, u ovom regionu, koji su delimično možda nesrećno rešeni i nas još uvek zaokupljaju, odnosno još uvek su nerešeni – osciliraju između ideje nacionalne državnosti i ideje etičke državnosti. Ovaj problem je u ostaloj Evropi rešen u 18. i 19. veku. Na Balkanu, kod reči „država“, misli se na etničku nacionalnu državu i to se meša sa jednom političkom nacionalnom državom gde je država jedna politička i nikako etnička zajednica.
—
Reforme su mešavina psihologije i materijalnih uslova; psihologija je u toj mešavini bar pedeset odsto! Uzmimo za primer fudbal: svi imamo pluća, dve noge, svi znamo da trčimo… ali zašto su Brazilci bolji, recimo, od Zambije? Postoje volja, disciplina, taktika… i kad sve to prenesemo na države – vidimo da je taj voljni momenat bitniji od materijalnog.
—
U promenama je nužno nekoliko stvari, povrh svega – jedinstvena vizija društva. Pozivam ljude da se sete te vizije zbog koje su se borili za promene, vizije uređene i uspešne zemlje u kojoj se zna svačije mesto, svačija odgovornost.
Ne sumnjamo da će i ovaj kratki isječak političkih ideja i vizija državnog uređenja Zorana Đinđiča naići na neodobravanje i negativne komentare istih onih koji su godinama u službi jedne politike koja svoje protivnike diskredituje floskulama o izdajnicima, stranim agentima, zapadnjacina i sl. a koji su svoj populistički patriotizam dobro naplatili. I koji se protiv njegovih ideja i vizija nikada nisu borili kontraargumentima i nekom formom autentične alternative, ali su tom vrstom površne politike uspjeli da se godinama održe na vlasti, jednom reideologizacijom naroda i ispiranjem mozgova.
ISTOK
