Ristić: Ako pogledaš mlade u SNSD-u, to je Dodik do Dodika… U SNS-u, SPS-u, to su klonirani ljudi

Nikola Ristić, aktivista i jedan od pokretača ovog talasa otpora, bio je gost najnovije epizode podcasta “Direktno sa Vildanom Selimbegović”. U iskrenom razgovoru Ristić je govorio o tome šta se zapravo dešava u Srbiji.

Protesti su počeli 1. novembra nakon tragedije u Novom Sadu, kada se nadstrešnica željezničke stanice urušila, usmrtivši 15 ljudi i ozlijedivši više prolaznika. Prema tvrdnjama vlasti, nadstrešnica nije bila renovirana, dok su prvi snimci i svjedočenja ukazivali na drugačiju stvarnost. Ova tragedija potaknula je mlade na akciju, koji su shvatili da bi sutra bilo koji čovjek mogao biti žrtva korupcije i nemara, kako je to opisao Ristić.

Glavni baja

“U Srbiji se trenutno dešava situacija da je reč jednog čoveka, koji je zaposlio sve institucije, jača od reči zakona, i to je nešto što nijedno društvo sebi ne sme da dozvoli. Ja razumem da postoji tih 750.000 članova SNS-a, razumem da postoje milioni ljudi koji zavise od tog sistema, koji se danas nalaze u boljoj situaciji nego ikada ranije, u smislu nekog hleba na stolu. Ali, ti ljudi nisu imali u vidu da time što će bespogovorno slediti nečiju reč dovode sebe u situaciju da taj hleb na stolu može nestati u trenutku kada im se sruši tavanica na glavu. Veliki je problem u tome što kada predsednik države izađe na televiziju i kaže da, ako policija nije odobrila skup, možete nekoga da zgazite automobilom, to postaje opasno. Kazao je to u kontekstu iako nije bukvalno rekao te reči”, istakao je Ristić.

Aleksandar Vučić, prema riječima našeg gosta, želio je da bude glavni baja u kraju, vođa navijača i slično, te sada svojim ponašanjem i reakcijama liječi svoje frustracije.

“Studenti su jako dobro znali u kakvom društvu žive. Mislim da je ovaj trenutak prešao prag najfleksibilnije crvene granice do sada. Oni su i ranije bili svesni da je ovaj sistem užasno korumpiran, da ga čine ljudi koji su pokvareni. Mi, generalno, kao balkansko društvo, živimo u sistemu gde su najgori među nama na najodgovornijim pozicijama i često kažu: ‘Pa šta ako sam uradio ovo ili ono, šta mi možete, pobedite me na izborima.’ A znamo kako izbori ovde funkcionišu”, poručio je Ristić.

Studenti su ubrzo pokrenuli blokade na fakultetima širom Srbije. Jedan po jedan fakultet je zašutio, dok je tišina u hodnicima i učionicama postala najglasniji simbol otpora.

“Držim se toga što su rekli da ne žele da im se iko ko ne pripada njihovim fakultetima meša. Jedino što im mi kao grupa nudimo jeste pravna pomoć, psihološka podrška ili bilo koja druga vrsta pomoći. Nikada im se nećemo nametati niti mešati u odluke. Jako sam bio srećan kada sam video da su se za tako kratko vreme uspeli dobro organizovati. Problem je što je režim, videvši da nema lidera, počeo da targetira mlade ljude i studente koji su ranije bili prisutni u medijima”, ispričao je Ristić.

Blokade nisu samo izraz nezadovoljstva. Postale su prostor za edukaciju i dijalog. Studenti organiziraju tribine, diskusije i radionice o korupciji, ljudskim pravima i društvenoj odgovornosti. Cilj je podići svijest i uključiti što veći broj ljudi u ovu borbu.

Vlasti su brzo reagirale pokušavajući ugušiti studentski pokret. Policijske intervencije i propagandni napadi bili su prvi koraci. Nikola Ristić, koji je već nekoliko puta bio meta represije, podijelio je svoje iskustvo s upadom interventne jedinice u stan njegovih roditelja zbog jednog tweeta.

“Cilj je bio zastrašivanje, ali nas ne mogu ušutkati”, poručio je Ristić.

Pored represije, vlasti su pokušale umanjiti značaj protesta plasirajući dezinformacije putem režimskih medija. Studenti su optuživani za povezanost s opozicijom i inozemnim organizacijama, ali te optužbe nisu imale osnova.

Protesti su dobili prepoznatljiv simbol – crvenu šaku i slogan “Ruke su vam krvave.” Ovaj simbol jasno ukazuje na odgovornost vlasti za tragediju u Novom Sadu, ali i na širi problem korupcije i nepravde u Srbiji.

“Vučić ima četiri omče oko vrata, a studenti su mu stavili petu”, istaknuo je Ristić, aludirajući na sve veći pritisak s kojim se vlast suočava.

Crvena šaka postala je simbol solidarnosti. Na protestima studenti i građani zajedno nose majice i transparente s ovim simbolom, šaljući jasnu poruku da neće odustati dok se ne postignu promjene. Ono što ove proteste čini posebnima jest ogromna solidarnost među mladima. Blokade su organizirane na više od 40 fakulteta, a broj sudionika svakodnevno raste. Osim toga, studenti iz drugih država, poput Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, pružili su podršku kolegama iz Srbije.

Podrška dolazi i od javnih ličnosti, uključujući glumce, sportiste i predstavnike Crkve. Njihovo prisustvo na protestima dodatno skreće pažnju javnosti na ovaj pokret. Među njima je i vladika Grigorije, koji je javno podržao studente i njihove zahtjeve.

Studenti su pokazali da se glas mladih ne može ignorirati. Njihov otpor korupciji, nepravdi i autoritarnosti inspiracija je za sve koji se bore za bolji svijet.

Dodik do Dodika

Mladi podjednako odlaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine i drugih balkanskih država. Nikola smatra da su sistemi koji trenutno upravljaju ovim državama, ne kao pojedinci, već kao režimi, zasnovani na istim korumpiranim elitama koje su bile prisutne prije 30 godina, kada se raspala zajednička država.

“Tako je već skoro 35 godina. Iz toga su nastali navodno višepartijski sistemi, ali su elite u tim višepartijskim sistemima ostale iste. Nemamo dovoljno novih ljudi na političkim scenama, jer su ljudima zgadili politiku. Mladi ljudi koji uđu u političke krugove bivaju profilirani da postanu isti kao oni. Ako pogledaš mlade u SNSD-u, to je Dodik do Dodika. U SNS-u, to su Vučić i Vučević jedan do drugog. U SPS-u su svi mali Dačići i Ružići. To su klonirani ljudi koji veruju da će njima biti dobro ako nastave na taj način i da ih ne zanima kako je ostatku društva”, zaključio je Ristić.

Oslobođenje