Idok se žale kako ni tamo negdje nije lako, mnogi od njih i dalje voze skupe automobile i imaju visoke plate. Taj kontrast između priča o mukama i života koji ne izgleda nimalo skromno, često izaziva ogorčenje među onima koji su ostali u Srbiji.
Upravo taj osjećaj licemerja pogodio je jednog Srbina koji je na Reditu napisao objavu o “gastarbajterskom kukanju“. Njegova objava postala je viralna u roku od nekoliko sati.
– Ne mogu da shvatim, zašto su svi naši gastarbajteri gotovo isti? Dođu u Srbiju, pa se žale na težak život tamo, dok im djeca voze automobile od 95.000 evra. Pričaju ti kako ne mogu da ti pomognu da nađeš posao jer je tamo ‘mnogo teško’, kako više ništa nije kao nekad.
A onda saznaš da su im djeca ovog ljeta bila na Ibici, Mikonosu i u Portugalu. Teško im je, naravno, jer ne mogu da nađu stan u centru Beča. I sve to pričaju tebi, koji živiš ovdje sa 1.000 KM mjesečno, sa master diplomom, preživljavaš i vučeš se od plate do plate. Nema, iskreno, goreg šljama od našeg naroda, gdje god da ode, isti mentalitet ostaje – napisao je on sa dozom gorčine.
“Sve se lažira”
U komentarima uslijedili su različiti komentari. Veliki broj se složio sa autorom, ističući da gastarbajteri zaista često preuveličavaju težinu života u inostranstvu i da iza svega zapravo stoji želja da se pokažu.
“Hrane ego. Nego, problem je što neki ljudi vide samo površinu ovog ‘problema’. Tj. taj auto koji ‘kupe’ uzimaju na lizing / kredit / rentu, jer treba da se pokažu u selu. Sve se lažira”, “Da, 1/1. Imaju sindrom gladnog kera, pa kad im priđeš odmah očekuju da si im prišao da im otmeš kosku i postavljaju odbrambeni zid ‘sve je sra***e i kod nas’”, pisali su oni.
“Nisu dužni da pomažu drugima”
Bilo je i onih koji su istakli da niko nije niko nije obavezan da bilo kome “sređuje papire” i pomaže:
“Nisam dijaspora, ali zašto misliš da je neko dužan da tebe odvede preko i nađe ti posao? Ako požele da ti pomognu, to je njihova dobra volja. Najbolje je ništa ne očekivati, manje ćeš se razočarati. Sredi CV i šalji prijave u željenu državu”, “Da li si razmišljao možda da imaju taj sindrom jer zaista kad god im neko priđe, priđe jer traži nešto? Pare na zajam, ‘pomoć’ dok se ne snađu, itd.”
“Nismo baš svi isti prijatelju”
Među komentarima našao se i jedan gastarbajter koji je priznao da nije fer sve stavljati u isti koš. Nismo baš svi isti prijatelju. Evo ja imam visoka primanja i ne krijem to ni od koga. Ne krijem ni da obilazim egzotične destinacije. Finansijski sam pomogao i kome sam trebao i kome nisam. Ne mogu nikoga ovde da zaposlim jer pod broj jedan zapošljavanje preko veze ne postoji a pod broj dva većina prijatelja i rodbine ne posjeduje EU državljanstvo bez kojeg je nažalost ovdje nemoguće raditi. Da mogu sve bi vas ovdje doveo majku mu – napisao je on, prenosi Blic.
“Većina njih ništa od toga nije kupila”
Pored njega, još neki Srbi koji žive u inostranstvu pokušali su da objasne drugu stranu medalje – da mnogi gastarbajteri zapravo ne žive tako luksuzno kako deluje, potvrđujući komentar sa početka, da se mnogo toga lažira. Većina njih ništa od toga nije kupila. Sve je na kredit – od auta do putovanja – napisao je jedan Srbin koji živi u Kanadi.
“Vole da pokažu da su uspjeli”
On je objasnio da su putovanja poput Meksika ili egzotičnih destinacija često dostupna po niskim cijenama, ali da se u Srbiji to doživljava kao luksuz. I svi telefoni i računari su uglavnom na kredit. Ja ovdje kupim uglavnom novi iPhone svake godine, 17 Pro Max me trenutno košta 45 dolara mjesečno, što je 1.5% mojih mjesečnih neto primanja. Tako da je lako da se uvali u brdo takvih mini kredita. I mnogi se na to mnogo lože, jer vole da se pokazuju drugima kao da su uspjeli, jer je u Srbiji sve to nekako nedostižno. Sve je šarada – zaključio je.
Srpskainfo
