U novoj epizodi Radar Foruma, domaćin Vukašin Milićević, teolog i predsednik Fondacije „Ljuba Davidović“, ugostio je kolegu, teologa Blagoja Pantelića. Sagovornici pokreću pitanje sekularnosti koje prestaje da bude politička tema i postaje pitanje moralnog preživljavanja. Umesto jasnog razgraničenja nadležnosti, Srbija svedoči simbiozi crkvenih i državnih struktura moći, u kojoj su verski autoriteti postali produžena ruka autoritarnog režima.
Već na samom početku, postavlja se osnovno pitanje crkvene misije. „Naravno da su društveni problemi i problemi crkve. Ne možeš da kažeš da te se ne tiču problemi naroda koji ti dolazi svake nedelje na liturgiju. A koji su to ‘pravi’ problemi onda? Rodno-senzitivni jezik? Serija ‘Popadija’? Ozbiljni izazovi, nema šta”, primećuje Milićević, koji ovim – ne slučajnim – sarkazmom pokušava da demaskira potpuni raskorak između realnosti verujućeg naroda i interesnih krugova visokog klera.
Ono što imamo trenutno u državi je jedna grupa ljudi koja pokušava da državni, narodni novac učini privatnim novcem. U crkvi imamo nešto slično – jednu grupu ljudi koja crkveni novac želi da učini privatnim novcem. Zato će oni bez problema stati uz režim, jer im to omogućava lagodan život
I dok se zvanična crkvena retorika utapa u, kako kažu, floskule o očuvanju tradicionalnih vrednosti, stvarnost priča drugu priču. Pantelić to formuliše bez uvijanja. „Ono što imamo trenutno u državi, najprostije govoreći, imamo jednu grupu ljudi koja pokušava da državni, narodni novac učini privatnim novcem, svojim. U crkvi imamo nešto slično – jednu grupu ljudi koja crkveni novac želi da učini privatnim novcem. Zato će oni bez problema stati uz ovaj režim, jer im to omogućava jedan lagodan život, ozbiljne izvore prihoda.“
Dvoglava moć
Dobar deo razgovora sagovornicu su posvetili crkvenoj hijerarhiji koja, čini se, funkcioniše po obrascu koji je gotovo identičan političkom. „Srpska pravoslavna crkva danas ima dvoglavog vladara: mitropolita bačkog Irineja i patrijarha Porfirija. Svi ostali su dekor. Dakle, postoje dvojice ljudi koji su zarobili crkvu i postoji jedna interesna grupa oko njih. Dakle, mi imamo preslikanu situaciju iz države. Kao što Vučiću građani nisu građani, nego podanici, tako za autoritarnu crkvenu strukturu ne postoje vernici, već ovce. A znamo čemu služe ovce”, kažu.
Sličnosti s Vučićevim režimom pronalaze i u mehanizmima propagande za koje kažu da su gotovo identični – od etiketiranja protivnika do pokušaja stvaranja kulta ličnosti. „Svaki Fejsbuk post, svaku vest na sajtu, eparhija počinje sa: ‘Blagoslovom patrijarha Porfirija…’ Pa to je organizacioni model iz mračnih vremena agitpropa, samo što je sad digitalizovan.”
SPC danas ima dvoglavog vladara: mitropolita bačkog Irineja i patrijarha Porfirija. Svi ostali su dekor. Kao što Vučiću građani nisu građani, nego podanici, tako za autoritarnu crkvenu strukturu ne postoje vernici, već ovce
Kada crkva, umesto da bude savest društva, postane partner u njegovom moralnom posrnuću, jasno je da su granice sekularnosti ozbiljno narušene i tada dobijamo savršen primer institucionalnog preklapanja u kojem crkveni vrh postaje deo režimske infrastrukture. „Promene dolaze iz baze. I to je ono što ovaj režim ne može da razume. Narod se menja, a crkva ostaje ista. Da li će se to odraziti na ljude iz visokog klira? To ćemo uskoro saznati“, dodaje Pantelić.
U tom smislu, oni otvaraju i pitanje patrijarha Porfirija, čija je karijera, kako obojica sagovornika primećuju, sinhronizovana sa režimskim interesima.
„Za Vaskrs beži iz Beograda, beži na Kosovo. Njegova politika prema Kosovu je samo nastavak Vučićeve politike, ali perfidnija – zamagljena lažnim pozivima na univerzalna prava, dok zapravo odustaje od stvarne zaštite Srba i crkvene baštine na Kosovu. Mi imamo patrijarha protiv kojeg protestuju ljudi na ulicama, nose transparente protiv njega, prave se mimovi”, objašnjava Pantelić.
Pred Sabor: Da li crkva ima hrabrosti za unutrašnje preispitivanje?
Svi pogledi sada su usmereni ka predstojećem Saboru Srpske pravoslavne crkve, zakazanom za sutra, na kojem bi, barem teoretski, mogla da se pokrene ozbiljna rasprava o ovim problemima.
„Među episkopima vlada je jedna oportuna apatija. Većina njih smatra da ne može ništa da promeni, većina njih se plaši tzv. dvoglavog crkvenog vrha i njima se najviše isplati da dođu u Beograd, budu tu pet dana, odu na ručak kod predsednika, spakuju se i vrate se svojim kućama, eparhijama i – nikom ništa. Da li će se sada to ponoviti? Ne znam, nadam se da neće. Postoji materijal za ozbiljnu istragu o delovanju patrijarha, dakle, njegova kanonska odgovornost. Nadam se da postoji broj ljudi, broj episkopa, koji će imati hrabrost i da ustanu. Ja verujem da ima”, optimističan je Pantelić.
Postoji materijal za ozbiljnu istragu o delovanju patrijarha. Nadam se da postoji broj ljudi, broj episkopa, koji će imati hrabrost i da ustanu. Ja verujem da ima
I dok Sabor ne da odgovore, odgovori već dolaze sa ulice, iz studentskih protesta, iz pobune protiv sistemske korupcije i licemerja. A simbioza režima i crkvenog vrha vidljiva je i po tom pitanju. Kada se od njega očekuje reakcija, dolazi ili do cinične ćutnje ili do otvorenog napada na one koji dižu glas. Tako su studentski protesti, umesto da naiđu na podršku, od crkvenog vrha dobili etikete „obojene revolucije“ i „stranih agenata“. „Mi smo imali episkope, pomenuo sam već, mitropolita kruševačkog Davida, koji je govorio najveće gadosti o studentima. Da su srpske ustaše, zlodusi Lubjanke, da iza njih stoje strane službe, da je to obojena revolucija.“
Milićević postavlja i suštinsko pitanje: „Kako vidiš SPC dan posle? Posle pada režima?“
„Mislim da će pad režima biti i zora spasenja crkve. Na onim kamenčićima koje su odbacili, da će na njima biti izgrađena buduća crkva. Mislim da postoji ogroman potencijal, da mi imamo ljude koji i u episkopatu, i u monaštvu, i u kliru uopšte, među laicima, među profesorima teologije i profesorima verske nastave, koji mogu da izvuku crkvu iz trenutne krize u kojoj se ona nalazi. Ja sam tu potpuno optimista, a opet kažem, elementarni preduslov za to je pad režima, jer ovaj režim štiti svoje ljude u vrhu crkve…“
Radar.rs
