Gde je nestao onaj Evropejac, ekumenista, otvoren za različita mišljenja, kakav je bio patrijarh kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski, pitali smo krajem januara teologa Blagoja Pantelića. Kontekst tog pitanja bili su razbuktali studentski protesti koje poglavar SPC-a nije podržao, na taj način se odvojivši od svog naroda. „Eno ga sedi u tronu Svetog Save, i nije se on radikalno promenio, već mu je poraslo samopouzdanje“, Pantelić je odgovorio u intervjuu za Radar Porfirije podržava Vučića, a Crkva studente.
Od tada se samopouzdanje „prvog među jednakima“ uzdiglo do neslućenih razmera, upravo zahvaljujući bliskosti sa predsednikom države, od koga kao da uzima časove iz oholosti, bahatosti i kažnjavanja neistomišljenika. Poslednji takav primer je slučaj mitropolita žičkog Justina, koji se „drznuo“ da grupu studenata DUNP-a iz Novog Pazara pozove da prespavaju u manastiru Studenica, na putu na komemorativni skup u Novom Sadu, 1. novembra.
Kako se ovo Porfiriju nije svidelo, jer je razbilo nametnuto crkveno jednoumlje, Sinod je obrazovao finansijsku komisiju, u cilju da „smakne“ Justina. „Nema tog Sinoda, ili tog Ćacilenda, koji instrumentalizacijom nasilja može da pomeri episkopa koga podržava sveštenstvo i narod“, naglasio je tom prilikom teolog Vukašin Milićević.
„Pumpaj“ u Lučanima
U Žičkoj eparhiji desio se još jedan „izgred“: novopazarskim studentima, umornim od pređenih kilometara, upriličen je srdačan doček i u parohijskom domu Crkve Presvete Bogorodice u Lučanima, koji dan nakon Studenice. Justin je tako odgovoran i za povike „pumpaj“ okupljenih građana u porti hrama pod njegovom jurisdikcijom.
I u prethodnim marševima kroz Srbiju, bilo je hrabrih sveštenika uprkos zabranama s vrha, pa je Milivoje Starovlah u portu Crkve Vasilija Ostroškog u Orašcu izneo hranu, piće, ćebad… ne bi li se okrepili studenti na putu na protestni skup Sretnimo se za Sretenje, 15. februara u Kragujevcu. Time je Starovlah rizikovao progon, koji se desio njegovom kolegi Nikoli Simiću, parohu Crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Vučkovici, u istoj, Šumadijskoj eparhiji. Koju vodi osvedočeni vučićevac, episkop Jovan (prikazivan na fotografiji kako se bratskim zagrljajem zdravi sa predsednikom).
Ocu Nikoli Simiću, vladika šumadijski je oduzeo parohiju, pozvavši ga i na crkveni sud zbog učešća u protestnoj šetnji protiv Rio Tinta, javne podrške studentima, ali i i navodnih nepravilnosti sa trošenjem novca dobijenog od Ministarstva kulture za renoviranje crkve u Vučkovici. Zapravo, Simić se vladici zamerio negodujući što je ovaj lane odlikovao penzionisanog episkopa zvorničko-tuzlanskog Kačavendu, iako sumnjičenom za pedofiliju. Isti Orden novomučenika kragujevačkih, Jovan je 2022. dao i Draganu Markoviću Palmi, takođe povezivanom sa nečasnim radnjama, kao i Siniši Malom, Miloradu Grčiću i Ivici Dačiću, svakom na svoj način „mučeniku“.
Gde su pare?
Što se tiče „nepravilnosti“ pri trošenju državnih 3.400.000 dinara za obnovu seoske bogomolje, vladici šumadijskom nije bilo po volji to što je eparhija preskočena u podeli. „Umesto da nas pohvale kako smo uspeli da se snađemo i da dođemo do novca, oni nas krive i mene optužuju da pravim nekakvu paracrkvu“, naveo je Simić za Novu.rs.
Optužbe na njegov račun vešto su upakovane, kao što se radi i sa studentima, pa se odnose na „kršenje ustava SPC i narušavanje crkvenog poretka“. Srećom pa SPC zbog toga ne određuje (kućni) pritvor, ni nošenje nanogvice.
Na crkvenom sudu su se našli i teolozi Blagoje Pantelić i Vukašin Milićević, na poziv patrijarha u avgustu, a da im je prethodno zabranjeno pričešće, kao okosnica hrišćanskog života. Nit im je rečeno za šta im se sudi, nit im je dato (podrazumevano) pravo na pripremu odbrane. I ovde se radilo o neposlušnosti, tj, otvorenoj kritici patrijarha i crkvenog vrha zbog saradnje sa vrhom države. Kazna, drakonska, a izrečena pre početka procesa, još jedan je od dokaza samovolje tog što sedi u svetosavskom tronu, i odatle širi pravoslavlje.
Ovo srpsko, ipak je nižeg ranga od ruskog, kome se patrijarh dodvorava, smatrajući Vladimira Putina „jedinim adutom“ u borbi protiv „demonskih sila koje dolaze sa Zapada“. Zato je u aprilu, kao prethodnica Vučićevoj poseti Moskvi, a povodom Dana pobede nad fašizmom (9. maja), „bratski“ porazgovarao sa predsednikom Ruske Federacije, i patrijarhom Ruske pravoslavne crkve Kirilom. Prisustvo vladike bačkog Irineja poručilo je upućenima da je Bulović „istinski poglavar SPC-a, a Porfirije Perić tek njegov neuspešni avatar“, kako je zaključio teolog Milićević.
„Obojena“ revolucija
Bilo kako bilo, ne sluteći da će njihove reči biti javno obznanjene, dvojac je zajedničkim glasom u svet poslao sramne poruke. Za njih je studentska pobuna, započeta padom nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, zapravo – „obojena revolucija“, baš kako tvrdi i sam Vučić. „Nadam se da ćemo to iskušenje pobediti, jer znamo i osećamo da centri moći žele da sa Zapada razvijaju identitet srpskog naroda“, Porfirije je naglasio.
A mi bismo radije da budemo „mali čamac prikačen uz veliki (ruski) brod“, kako je patrijarh opisao našu državnu strategiju. Paralelnu sa sedenjem na proevropskoj stolici, kada ovo predsedniku ustreba.
Uzdanje u „ruski svet“, poglavar SPC-a je potvrdio i prilikom nedavnog formiranja Ruskog istorijskog društva u Srbiji, kada se obratio javnosti odmah nakon Aleksandra Vulina, predsednika Pokreta socijalista, bivšeg ministra u više resora i bivšeg direktora BIA, a sada predsednika ovog udruženja građana. Dajući institucionalnu podršku ovom Društvu, Porfirije je rekao da ono „predstavlja kontinuiranu potvrdu duhovne povezanosti naša dva naroda, kao i pečat zaveta koji su nam ostavili naši preci“. Iz tih nenaučnih razloga, nikakva revizija prošlosti dva bratska naroda ne dolazi u obzir, jedan je od glavnih stavova novoosnovane udvoričke institucije.
Prevara profesionalnih nacionalista
U domaćim okvirima, patrijarh radi na širenju nacionalizma, „velike prevare velikih prevaranata – profesionalnih nacionalista“, po rečima bivšeg dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, Vladana Perišića. U te prevarante, Perišić u intervjuu za Radar ubraja vrh i Crkve i države.
I opet je mitomanski narativ usmeren protiv „zlih“ drugih (naravno – sa Zapada), koji „profitiraju na našim gubicima“, dok naša nacija „nikad nikog nije napala, niti počinila zločin“.
Tako, umesto da raskrinkava zloupotrebu ideologije „od strane onih lukavih i zatucanih koji su narod uvek zavijali u crno, crkva se spremno stavila u službu tog polusveta, ponosna što će i ona dati svoj doprinos nacionalizmu“, kako je bivši dekan PBF-a naglasio.
Kako onda da blagoslovi noćenje studenata muslimanske veroispovesti pod krovom jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na srpskim prostorima? Koji obuhvataju i Crnu Goru, Republiku Srpsku i Kosovo i Metohiju, a sačuvaćemo ih samo uz rusku podršku, vratimo li se na moskovski traktat srpskog patrijarha.
I u prethodnim marševima kroz Srbiju bilo je hrabrih sveštenika uprkos zabranama s vrha, pa je Milivoje Starovlah u portu Crkve Vasilija Ostroškog u Orašcu izneo hranu, piće, ćebad… ne bi li se okrepili studenti
Jedan od plodova „braka, ili protivprirodnog bluda“ između SPC i sekularne države jeste korupcija, gde „crkva dobija deo profita kako bi ćutala ili otvoreno stala uz kriminalizovane strukture, ovenčavajući ih najvišim crkvenim ordenjem“, kako Perišić ističe. One druge, koji se tome protive ili nepočinstva konstatuju, SPC sankcioniše, u pokušaju da spreči da zločini izađu na videlo.
Baš kao i u vrhu svetovne vlasti, davna nedela padaju u zaborav usled najezde novih. Ipak, neki se sećaju uvreda koje je patrijarh naneo ženama, nazivajući ih „jadnicama i bednicama“, a komentarišući Zakon o rodnoj ravnopravnosti, čije je kršenje trebalo da povuče sankcije od prošle godine.
I džaba ga je Informativna služba SPC (sa vladikom bačkim Irinejom na čelu) vadila da se on zapravo obraćao „državnom funkcioneru, slučajno ženskog roda“ (Brankici Janković, poverenici za zaštitu ravnopravnosti). Sve uzevši u obzir, Porfirije je pokazao koliko je, zahvaljujući novom „samopouzdanju“, daleko od onog Evropejca, mitropolita širokih stavova, otvorenog za različita mišljenja. Postajući sve više konzervativni nacionalista i Vučićev udvorica.
Blaženjejši lav i njegov sluga
Zašto patrijarh Porfirije tako zdušno podržava Vučićev režim, umesto da bude autonomna crkvena ličnost, kao što dolikuje, pitanje je svih pitanja. Verski analitičar Draško Đenović podozreva da „službe bezbednosti imaju fasciklu sa kompromitujućim materijalom po poglavara SPC, pa ga time drže u šaci“.
Vladimir Veljković, istoričar i ekspert za religijska pitanja (za Radio Slobodna Evropa) kaže da je za Vučićevog vakta „stvorena potpuno nova klasa ljudi kojima je veoma dobro i sve će učiniti da zadrže taj status, te je i patrijarh možda jedan od njih“. Čim je „sluga vlasti, zaboravljajući da je svaki predsednik, svaka vlada prolazna, a crkva traje 2.000 godina“.
Bliske odnose sa režimom prihvata i većina vladika, i „tek ih nekolicina odbija da za vreme Svetog arhijerejskog sabora ide na svečani ručak kod predsednika Vučića“, po Veljkovićevom zapažanju. Utemeljenom na još jednom događaju, nemilom, jer je povod ovog ručka na Andrićevom vencu bio masakr devet đaka i radnika obezbeđenja OŠ „Vladislav Ribnikar“, 3. maja 2023.
Tada se patrijarh Vučiću obratio sa „uvaženi gospodine predsedniče, blaženjejši“, dajući mu počasnu titulu poglavara pravoslavnih crkava. Još mu je rekao da „on i arhijereji SPC osećaju Predsedništvo Republike Srbije kao svoju kuću i da podržavaju sve što se radi u toj instituciji za dobro naroda i Srbije“.
Tante za kukuriku
U kontekstu tragedije, Porfirije je dodao da „mnogi po svaku cenu traže odgovornog izvan sebe, optužujući drugoga da je on odgovoran za to što se desilo“. A sve da bi predložio da se, u cilju moralnog preporoda, „pitanje veronauke vrati u početni položaj, onako kako je to bilo kada je uvedena i vraćena u škole (2001)“.
Jer, veronauka je dobila status izbornog predmeta 2003/2004, da bi 2017. ušla u pravni okvir izbornog programa. Pa eto još jednog odgovora na pitanje zašto se ovaj verski poglavar dodvorava predsedniku sekularne države.
A zašto ovaj to zdušno prihvata? Jer mu je od početka takav patrijarh odgovarao, koji će u njemu videti „lava koji se grčevito bori da sačuva Kosovo unutar Srbije“ (kao Porfirijev prethodnik, Irinej), posebno pred lokalne i republičke izbore, 2021. i 2022. godine.
Radar
