Pismo jedne majke patrijarhu: VAŠA SVETOSTI, BUDITE UZ NAŠU DECU!
Objavljujemo pismo jedne majke za koje nas je zamolila da ga objavimo, a u kojem se obraća patrijarhu Porfiriju:
Razgovarajući sa prijateljicama čija deca studiraju u Beogradu i učestvuju u blokadama, htele – ne htele, poslednjih dana samo preturamo, iz svih mogućih i nemogućih perspektiva i pozicija, po temi velikog protesta najavljenog za 15.mart. Svesne smo da se svakodnevno podižu tenzije, raspiruje mržnja i predviđaju apokaliptični scenariji od, za skoro sve čime se danonoćno bavi, nenadležne osobe, a koja bi ipak za tako nešto mogla imati pouzdane informacije i ingirencije da se zbude. Od toga nemamo mira. Pribojavajući se za bezbednost svoje dece, odlučile smo da se, Vaša Svetosti, obratimo baš Vama, jer uticaj i autoritet sveštenog trona na kom stolujete je neosporan. On se kalio kroz vekove, naročito tokom narodnih nevolja i kriza, i do danas ostao bitan orjentir koji svi, bez obzira na svetonazore, uzimaju u obzir.
Stoga Vas molimo da ublažite naše strepnje tako što ćete biti sa našom decom te subote ,,da se nešto neuputno ne bi desilo”.
Mi smo ih vaspitale kako smo najbolje znale, kako i nas naše majke, po principu zlatnog pravila ,,Što želite da ljudi vama čine, činite i vi njima”. Ne možemo, a da ne primetimo odsjaj toga u ovoj pravdoljubivoj borbi koju na svoj način provode. Zato ne prigovaramo ništa i ne docirano mnogo, već samo pomažemo. Međutim, to što su punoletni i stvar preuzeli u svoje ruke i na izranavljene noge, ne smanjuje našu brigu i bojazan. Naprotiv.
Nadale smo se da će završiti škole, oformiti svoje živote i biti dobri ljudi ali ni u najsmelijim priželjkivanjima nismo pomišljale, čak ni one najzanesenije i najslabije na svoje čedo među nama, da će ti naši milenijumci biti pokretači društvenog preobražaja, vesnici boljih dana i obnovitelji davno sahranjene nade da se u našoj Srbiji može živeti sa više dostojanstva i reda. Kako će se oni ponašati za koji dan na velikom skupu ne brinemo, ne zato što su iz našeg krila potekli, nego što su na svim sličnim događajima poslednjih meseci pokazali da ni papirić ne ostane iza njih, a kamoli nečastan postupak. Brinemo zbog onih drugih. Onih što imaju najveću moć, a ne žele da podnesu odgovornost, kao što ste im govorili. Koji ne prežu da gaze, napadaju, provociraju, a sad i da mobilišu lažne studente kreirajući za svoje interese potencijalne sukobe. I ti što sede u novim identičnim šatorima su nečija deca, odnekuda dovedena, formirana na lošim uzorima, i ko zna kako možda u ranom detinjstvu ranjena, pa su stasala u ljude podložne manipulaciji i sklone mahinacijama svake vrste. Bez da se ulazi u detaljnu analizu njihove ličnosti i motiva zašto neslavno kampuju u gradskom parku, već samo da razlučimo duhove u ovom času, dovoljno je istaći da se lažno predstavljaju kao studenti koji žele da studiraju, a to nije lepo. Zato je između njih i pravih studenata provalija, jaz nespojivih vrednosti.
A vrednosti onih pravih su osnove hrišćanske etike, pa se zato obraćamo Vama. Ako su onomad studenti, listom nekršteni, nesigurni kojom se rukom treba prekrstiti, tražili podršku patrijarha Pavla i za njim pošli, kako li će tek ovi današnji, rođeni u vreme velike duhovne obnove našeg naroda, a koja ih je očigledno dotakla, rado prepoznati Vaš lik da na strašnom mestu stoji s njima tog dana. Verujte da imate razloga da im poklonite svoje poverenje. Od svih trenutnih aktera u previranjima naše zbilje oni ga dokazano najviše zaslužuju. U svoju borbu su krenuli preuzimajući žrtvene marševe i na svoje litije simbolično kretali sa svetih mesta, okretali se put krstolikih obrisa i kupola i kad ih sa njih zvona nisu pozdravljala, u rukama noseći ikone i zastave, ali da zanemarimo koreografiju koja je stvar ukusa i ličnih afiniteta, ono što je najbitnije, iz dubine svoga bića ispoljili su otvorenost uma i čistotu srca. Međusobnom solidarnošću i uvažvanjem, ne odstupanjem od poretka i odluka koje su izglasali, te duhovitim i pametnim opservacijama su “kupili” sve, od seljaka do univerzitetskog profesora. Tako su svuda dočekivani kao pobednici i oslobodioci od stega nečastivog. Sa svojim vršnjacima različitih veroispovesti i nacija su se osmelili da se vole javno, a znate da to u radikalizovanom poratnom društvu nije jednostavno.
Opet Vas molimo da toga dana budete sa njima i olakšate nam teško breme roditeljske brige. I majke koje nisu hrišćanke, čak ni vernice, znajući koju težinu i značaj ima glas srpskog patrijarha u našem društvu, ceniće Vašu spremnost da svojim omoforom zaštitite njihovu decu.
Ni jedna više Sonja ili Kristina da ne bude povređena, da mač ne probode dušu nijedne majke! Budite sa njima, a oni će znati da uzvrate na tu ljubav i budu sa Vama, i uz svoju Crkvu, šta god da nam budućnost donese.
Adresa poznata Redakciji.
ISTOK
