Sa svojih 78 godina i šest decenija rada, Tulija je postala simbol upornosti, discipline i strasti prema poslu koji se prenosi s koljena na koljeno.
Od svoje osamnaeste godine pomaže porodici, najprije u staroj pijaci u Via Đordano Brunu, a zatim na savremenom poljoprivrednom centru CAAT u Gruljasu. Nikada nije uzela ni dan odmora. Tokom svih tih godina ustaje prije svitanja, vozi 50 kilometara iz svog rodnog Kastelamontea i vraća se kući tek poslije podne. Nema večeru i leže u krevet u 20:30, da bi u zoru opet bila na nogama.
Čitav život bez buke
Naučila sam da ne gubim vrijeme i da sve postižem bez buke. Kada sam bila mlađa, bila sam impulsivna, ali s godinama sam shvatila da mogu da uradim sve, samo mirnije – kaže Tulija, koja i danas sama vodi posao.
Prije više od dvije decenije, pijaca se preselila iz centra Torina u Gruljaso. Tulija se prisjeća te promjene: „Kada smo stigli ovdje, imali smo velika očekivanja. Ranije smo radili u haosu, raznosili robu po kiši, čak i dok su vozovi prolazili kroz pijacu. Danas nas je ostalo samo osamdesetak“.
Iako su iza nje decenije rada, nikada nije razmišljala da odustane. „Nikada se nisam udala ni imala djecu. Moj posao je moja porodica. Uživam u svakom novom izazovu i još imam snage da idem dalje“, priča kroz osmijeh, prenosi Blic.
Proputovala pola Evrope
Tokom godina putovala je po Evropi — u Francusku, Njemačku, Poljsku, čak i Maroko — kako bi pronašla najbolje dobavljače. Nikada nisam bila turista, išla sam da učim i kupujem robu. U Poljskoj sam se smrzla, pa sam morala da kupim teške cipele, a u Maroku nas nisu pustili da uđemo na kraljevu plantažu paradajza – kaže uz smijeh.
Danas Tulija živi jednostavno, bez luksuza, iako iza nje stoje godine truda i poštovanja kolega. „Nekada nije bilo lako kao žena u poslu gdje dominiraju muškarci. Nisu htjeli da pričaju sa mnom, ali sam zaradila poštovanje upornošću. Naučila sam da uspjeh dolazi bez vike – samo radom“.
Srpskainfo
