Može li školska godina da propadne?

U jednom broju škola u toku je štrajk u zakonskim okvirima, sa skraćenim časovima na 30 minuta, a neke od njih su u više navrata obustavljale rad na jedan ili nekoliko dana.

Upozorenja da je regularnost školske godine pod znakom pitanja nije u saglasju s izjavama nadležnih koji tvrde da je nastava prekinuta u manjem broju škola, a da većina obrazovnih ustanova u Srbiji radi normalno.

S druge strane, podaci neformalnih udruženja nastavnika i nekih sindikata, ujedinjenih u Udruženu prosvetu Srbije, kažu da je, prema nepotpunim podacima koje imaju, oko 15.000 nastavnika u obustavi rada, a između 9.000 i 10.000 njih drže časove po 30 minuta. Broj đaka koji bojkotuju časove niko ne pominje.

Da li u ovakvim okolnostima postoji opasnost da tekuća školska godina propadne pitanje je koje se poslednjih dana sve češće pominje, a članovi Udružene prosvete Srbije na to odgovaraju da neće dozvoliti da se školska godina formalno završi, a da đaci ne ponesu ono što im pripada – znanje, svest o značaju poštenja, pravih vrednosti, istrajnosti u borbi za pravednije društvo.

Kažu i da su načini na koji će se nadoknaditi gradivo brojni, te da će se odlučiti za onaj koji je u najboljem interesu učenika, s posebnim akcentom na maturante osnovnih i srednjih škola.

„Sve naše odluke donete su iz dubokog uverenja da postupamo ispravno i u skladu sa pozivom za koji smo se opredelili. Činjenica da u našim školama nema nastave, ili se ona ne odvija regularno, posledica je ignorisanja naših zahteva od strane nadležnih institucija. Svesni smo težine trenutka, činimo sve što je u našoj moći da se što pre vratimo u učionice i pružimo učenicima potrebna znanja“, saopštili su članovi Udružene prosvete Srbije.

Besmisleno da se školska godina poništi

Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj gimnaziji i doskorašnji predsednik Foruma beogradskih gimnazija, smatra da školska godina nije ugrožena i da bi bilo besmisleno da se ona poništi.

– Verujem da će se pronaći neko rešenje koje će i ovu, po svim parametrima čudnu školsku godinu, staviti u zakonske okvire. Ovakvom mišljenju u prilog ide i činjenica da situacija po školama nije jedinstvena, a ne možete delu škola poništiti školsku godinu, a drugima ne. Osim toga, imamo iskustva sa prekidima školske godine kada su pronalažena rešenja kako da se odgovori na tadašnje izazove, bilo da je reč o bombardovanju, koroni…- ističe Markov.

On napominje da zakon ne reguliše ovakvu situaciju i da će to morati da definiše Ministarstvo prosvete kroz neki dokument.

– Često u medijima možemo čuti kolege koje govore o tome da školska godina nije ugrožena sve dok učenici imaju odslušane dve trećine nastave, što u osnovi nije tačno, jer se ta zakonska odredba odnosi pojedinačno na učenike, a ne na školsku godinu. A čak i za učenika koji ima više od trećine izostanaka za pojedinačne predmete, ne dovodi se u pitanje gubitak školske godine već mu se daje mogućnost da, ako nije dobio propisani broj ocena, dodatno polaže ispite kako ne bi izgubio školsku godinu – ukazuje naš sagovornik.

Regularnost školske godine definisana je u nekoliko prosvetnih zakona i u kalendarima obrazovno-vaspitnog rada škola. Sem toga, svaka škola na početku školske godine do 15. septembra donosi svoj Godišnji plan rada za tekuću školsku godinu koji takođe sadrži odredbe kojima reguliše početak i kraj školske godine, kao i planirane aktivnosti i ko, kada, kako, gde i sa kim ih realizuje, pojašnjavaju u Udruženju sekterata osnovnih i srednjih škola.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja precizira da se vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i školskog raspusta utvrđuje školskim kalendarom, koji može da se menja u izuzetnim slučajevima po odluci ministra; na zahtev škole, uz saglasnost ministra ili na zahtev jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost ministra.

Ministarstvo je, podsetimo, u decembru prošle godine izmenilo školske kalendare i veći deo škola iz Srbije poslalo na prevremeni zimski raspust, a đacima iz Vojvodine produžilo raspust, nakon što su maturanti srednjih škola počeli masovno da ulaze u blokadu, pružajući na taj način podršku studentima.

Ovim potezom država je pokušala da spreči i širenje štrajka, što je imalo polovičan efekat, jer je deo nezadovoljnih prosvetara nastavio da protestuje i nakon što su čelnici reprezentativnih sindikata sklopili sporazum sa Vladom.

Sada pobunjena prosveta kao glavne zahteve iznosi studentske, dok su pitanja materijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u obrazovanju u drugom planu.

Izmene kalendara

Izmenama kalendara obrazovno-vaspitnog rada osnovnih i srednjih škola nisu samo promenjeni datumi početka i kraja zimskog raspusta, već je praktično cela jedna radna nedelja „izbrisana“ i „pretvorena“ u raspust.

Iako je vlast takvu odluku pravdala ugroženom bezbednošću u školama, na snazi je i dalje odredba da je moguće odstupanje do pet odsto od utvrđenog broja petodnevnih nastavnih sedmica, odnosno nastavnih dana „u slučaju kada zbog ugroženosti bezbednosti i zdravlja učenika i zaposlenih nije moguće da škole ostvare obavezne oblike obrazovnovaspitnog rada u punom broju na godišnjem nivou“.

Prema gruboj računici, to daje „lufta“ nastavnicima da ne realizuju oko dve nastavne nedelje.

Na pitanje da li ova školska godina može da propadne, iz Udruženja sekretara osnovnih i srednjih škola odgovaraju da to zavisi od škole do škole.

– Škole koje su realizovale nastavu, regularno sa časom od 45 minuta ili u zakonskom štajku, obezbeđujući minimum procesa rada i čas od 30 odnosno 40 minuta, imaju veliku šansu da regularno završe školsku godinu. Učenicima će verovatno trebati dopunska nastava na kojoj će im se razjasniti sve ono što je ostalo nejasno i to će nastavnici biti u obavezi da realizuju – kažu u Udruženju sekretara škola.

Kada je reč o školama koje su bile u obustavi i gde nastava nije realizovana uopšte ili u većem obimu, one će imati ozbiljnih problema da završe školsku godinu zbog toga što je neophodno realizovati nastavu, ali i sa učenicima utvrditi gradivo i predložiti im dovoljan broj ocena kako bi odeljenjska veća mogla da zaključe ocene na kraju školske godine.

– Veliki broj časova je skoro nemoguće nadoknaditi jer škole nemaju kapacitet da veliki broj nastavnika i veliki broj učenika istovremeno imaju i redovnu nastavu i nadoknadu izgubljenih časova. Dok su škole u obustavi nastave ili dok su u zakonitom štrajku ne bi trebala da se realizuje i nadoknada časova, koji opet traju 30 minuta – ukazuju iz Udruženja sekretara, koji veruju da će Ministarstvo prosvete nekom svojom odlukom rešiti nastalu situaciju u opštem interesu.

Scenario da ova školska godina propadne čini se nerealan jer ako bi svi đaci ponovili postojeći razred od 1. septembra bismo imali dve generacije prvaka.

– Za slučaj da se ponovi ova 2024/2025. školska godina, za veliki broj učenika koji iz bilo kog razloga nisu završili započeti razred u ovoj školskoj godini, bilo bi to teško organizaciono i tehnički rešiti, obzirom na kapacitete škole, broj učionica broj nastavnika kao i zakonom ograničen broj učenika u jednom odeljenju – potvrđuju u Udruženju sekretara škola.

Raspust i kraj školske godine

Prema važećim kalendarima osnovcima i srednjoškolcima sledi prolećni raspust od 16. do 21. aprila, a neradni će biti i 1. i 2. maj zbog državnog praznika.

Učenici od prvog do sedmog razreda se raspuštaju 13. juna, a osmaci 30. maja, kada je kraj nastavne godine i za maturante srednjih stručnih škola. Matiranti gimnazija završavaju 23. maja, a svi ostali srednjoškolci 20. juna.

Danas.rs