Društvena polemika da li u Srbiji treba da se uvede obavezno služenje vojnog roka, dobila je novu dimenziju raspravom da li su muškarci zapravo diskriminisani time što će, kako je predloženo, obavezno služenje vojnog roka važiti samo za njih?
“I žene tri mjeseca u vojsku, svi ili niko”, “Ako je služba obavezna za muškarce, onda i žene treba da idu”, “Ako obaveza ne važi za žene onda je to kršenje Ustava”, “Zašto samo muškarci da budu diskriminisani, zar se žene ne bore za rodnu ravnopravnost, pa neka obaveza služenja vojska važi i za njih”, “Nepozivanje žena u vojsku bi bilo protiv zakona o borbi protiv diskriminacije” – samo su neki od tipičnih komentara u polemici koja se na ovu temu najviše vodi na društvenim mrežama.
Gdje je u svijetu obavezno služenje vojnog roka i za ženeMnogi se u ovoj raspravi pozivaju na činjenicu da je u nekim državama služenje vojnog roka obaveza za pripadnike oba pola.
Ako se pitate gdje je tako, vjerujemo da vam prvo pada na pamet – Izrael. U ovoj državi, vojni rok obavezan je i za muškarce i žene od proglašenja nezavisnosti, 1948. godine. Međutim, kada su žene u pitanju, vojni rok obavezan je samo za pripadnice jevrejske zajednice i za njih traje dvije godine.
Ali, time se spisak država sa takvim zakonom ne završava. Obavezan vojni rok za žene u Severnoj Koreji uveden je 2015. godine. U Africi, pak, većina država koje imaju autoritarni vladajući režim ima i obavezan vojni rok za žene, pa su tako na spisku, između ostalih, Tunis, Eritreja, Mali, Maroko, Čad, Mozambik, Niger, Libija, Sudan, Benin…
A, ako ste pomislili da tako nešto nije slučaj na starom kontinentu, prevarili ste se.
U Norveškoj od 2015. godine važi obavezno pozivanje u vojsku i žena i muškaraca, pod istim uslovima – 12 meseci redovne obuke, dok se preostalih do 19 meseci odnosi na rezervne obaveze tokom narednih godina. U Švedskoj je obavezno služenje vojnog roka za oba pola uvedeno 2017/2018. godine, dok će Danska žene na obaveznu regrutaciju početi da poziva od sledeće godine.
Uvođenje obavezne vojne službe za žene u ovim zemljama zakonom je propisano kao korak ka postizanju rodne ravnopravnosti.
Žene u vojnoj uniformi kod nas su nova i kratka istorijaIstorija žena u vojsci na ovim prostorima zapravo je nova. U SFRJ je vojni rok bio obavezan samo za muškarce. Pojedini pokušaji uključivanja žena kao dobrovoljki zabeleženi su tek krajem 80-tih godina prošlog veka i to najviše u kasarnama JNA u Sloveniji, ali su bili rijetki i kratkotrajni.
Šta kaže trenutni zakon u SrbijiPrema „Zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi“ (član 8), žene ne podliježu obaveznoj regrutaciji, ali se mogu uvoditi u evidenciju i učestvovati u rezervnim vježbama tokom vanrednog i ratnog stanja.
S druge strane, Ministarstvo odbrane (MO) nudi dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem ženama starosti od 19 do 30 godina i to je trenutno jedina zakonska mogućnost za aktivnu vojnu službu ženskog pola. Statistika pokazuje da među svim onima koji odu na dobrovoljno služenje u Vojsci Srbije (VS), djevojaka i žena obično bude između 15 i 20 odsto od ukupnog broja dobrovoljaca u svakoj generaciji.
Izuzeće žena u suprotnosti sa rezolucijom UN o rodnoj ravnopravnosti?I sada da se vratimo na ono što bi tek trebalo da uslijedi, sprovođenje u praksi predloga vraćanja obaveznog vojnog roka u trajanju od 75 dana – 60 dana obuke i 15 vojne vežbe.
Državni vrh je najavio formiranje radne grupe koja će razmotriti modele služenja, u kojima se kao opcija pominje izuzeće žena od ove obaveze. Međutim, pojedini pravnici su upozorili da bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom i Zakonom o zabrani diskriminacije, uz podsećanje da su i UN donijele su rezoluciju sa ciljem povećanja broja žena u sektoru bezbjednosti i veće rodne ravnopravnosti.
U njoj se navodi “da svi građani, bez obzira na pol, treba da imaju mogućnost da budu dio vojske, policije ili službe bezbjednosti”.
Neće morati da bude obavezno ni za sve mladiće
Komentarišući to, profesor Fakulteta bezbjednosti Zoran Dragišić veruje da će model obaveznog služenja vojnog roka ostati kakav je predložen – da važi isključivo za muškarce.
Vidimo da će sada popunjenost specijalnih i profesionalnih jedinica Vojske Srbije ići i do svih 100 posto, tako da se na to postavlja pitanje koliki nam je, zapravo, regrutni kontigent godišnje potreban. Zbog toga, po svemu sudeći, neće trebati ni svi muškarci da budu obuhvaćeni obaveznim služenjem vojnog roka – kaže Dragišić za “Blic”.
