Niti ih možeš pustiti, niti se nima baviti. Ako ih pustš, odmah će neku ujdurmu smisliti. A ko bi se bavio smećem pored ovako divnog vremena koje prosto mami da se ide u prirodu. I tu je sav naš udes.
Kao da nam nije dovoljno bacanja prašine u oči, nedelja iza nas je počela peskom iz Sahare. No, njega je kiša brzo spustila na zemlju, za razliku od ovih opsenara protiv kojih leka nemamo. Ne prestaju da nas brane do naše poslednje pare. Sada više i ne znamo kako izgleda život u kome oni nisu glavni akteri svih vesti.
A u nedelji iza nas smo bili na tribini “Ugrožena Srpska- odlučan odgovor”. Okupio se sve sam krem našeg političkog i borbenog života, što će reći ljudi u politici koji se bore za sebe.
Evo, recimo, ministar Staša od poslednjih uspeha može da izdvoji zaposlenje žene u državnu agenciju. Ekonomisti bi, dakako, našli zamerku u tome što sva jaja drži u jednoj, takoreći Bh korpi. Oni bi možda zagovarali koncept žena platu na entitetskom, a muž na državnom nivou. Ili obrnuto. Ali, njihove primedbe su neosnovane. Nije ovo logika koja podleže ekonomskim nego mahalskim, da ne kažem mafijaškim zakonitostima za šta je naš Staša maher. I nije samo on. Vojina ne treba pominjati kao ni dugi niz pozicionih i opozicionih političara koji su postali milioneri baveći se politikom, a kako drugačije nego dajući prednost zakonitostima korupcije i kriminala pre nego ekonomije.
Kad je već pomenusmo, da se osvrnemo i na najveći transfer prošle nedelje. Stevandićevo jato je siromašnije za jednog, ne baš goluba, više Kostadina. Detalji nisu poznati, ali znajući ovu pticu iz porodice grabljivica, nema sumnje da će nas tek koštati.
Uostalom, ovakvi pragmatični tipovi koji su okupirali javni prostor svojim delovanjem i pokazuju da su za ideale samo budale, a pametan čovek gleda gde će da udene solarnu elektranu. Tim vođen je prošle nedelje ovde aterirao Viktor. Najpre u Sarajevo, a potom i u Banjaluku. Bakince je zaobišao iako je baja pripremio tamburaše.
“Neću da se družim. Posao da završimo i vraćam se u Budapest. Nemam ja vremena za muziku sa vama”, rekao je gost iz Mađarske i odleteo.
“Ko ga je..šiša. Imam ja ekipu. Neće nam se ja’njetina o’laditi. Daj, majstore, onu našu”, rekao je baja i zapevao da bi na društvenim mrežama javnosti zamazao oči. Da pesmom sakrije kost u grlu.
Udarile, što bi guslarski rekli, i ale i vrane na račune- što firmi im, što privatne.
Stvar je toliko ozbiljna da je i Emira poslao u Rusiju. Posle su pevali u čamcu što bi, vođeni logikom Bakinaca, takođe mogla biti labudova pesma.
Zato se retorika zaoštrava, najavljuju se radikalni potezi, spremni su da brane svoje pozicije dok ne izdahnemo.
To bi za nas moglo da bude fatalno da većina svojaj jaja (pominjali smo već ekonomiste i njihove savete), nije odavno izmestila negde drugo. Hercegovci u Dubrovnik, Krajišnici u Austrije, Švajcarske i ostale Nemačke. Šta je kome bilo bliže. Otuda privid dobrog života. Istovremeno su odustali od borbe da ovde menjaju stvari i igralište prepustili baji i njegovoj ekipi.
Mada su svi svesni da “Đes’ lopov” nije pozdrav nego zajednički imenitelj za one koji su utočište našli u našim budžetima i institucijama, nema kolektivnog otpora, pa čak ni prezira. Klika koja za sebe kaže da ne veže konja gde im aga kaže nema problem da baji opanke šeta i još se u tome utrkuje.
Na kraju, najgore će proći oni koji su sva jaja čuvali u domaćoj korpi. Od naleta kostadina i njemu sličnih niti ima spasa, niti ima ko da ih zaštiti.
Direkt portal
