Administracija u Gacku u dve sindikalne kolone

Radnici lokalne uprave u Gacku ove godine u Prvi maj ulaze podeljeni. Pored postojećeg Sindikata uprave, na čijem je čelu Lazar Okiljević, formira se i novi — Savez sindikata — koji okuplja razočarane, njih 40-ak koji su već zatražili iščlanjenje.

Zvanično, raskol je nastao zbog nezadovoljstva kriterijumima za raspodelu pomoći i prigovora na dosadašnji rad sindikata. Nezvanično, iza svega stoji borba za uticaj, povređena sujeta, ali i političke igre.

„Mislim da su radnici u upravi možda i malo podcenjeni u odnosu na ostale radnike. Mi smo najniža kategorija, u proseku imamo najniže plate. Sada više nije mi privilegija proraditi u lokalnu upravi. Možda je nekad bilo, ali sad iskreno i nije. Ne ulazim u težinu posla i u lagodnost, verujem damože biti lakše nama, ali opet i to, neko ko radi na nekom odgovornijem poslu i kad stoji za svog potpisa, nije to baš tako lako“, kaže Okiljević osvrćući se na percepciju društva koje na radnike u administraciji gleda kao na privilegovane.

Što se tiče odnosa u samoj sindikalnoj organizaciji, nakon izbora na kojima je Lazar Okiljević ubedljivo pobedio, deo članstva se otcepio.

Na čelu novog sindikata će biti Jelena Davidović. Ona nije želela da za Direkt podrobnije govori o razlozima za istupanje iz postojećeg sindikata, niti o planovima dok se postupak registracije ne završi. Kratko je rekla da su radnici zaposleni u Upravi bili nezadovoljni radom Okiljevića i menadžmenta, smatraju da način na koji se dodeljuje pomoć radnicima pomoć treba biti transparentniji kao I da preveliki uticaj na odluke postojećeg sindikata imaju delegati Vatrogasne jedinice i Centra za socijalni rad koji su, po njima, preuzeli Sindikat uprave.

No, i novoformiranom sindikatu, osim radnika administracije u užem smislu, prilaze i zaposleni u Vatrogasnoj jedinici, doduše uglavnom oni koji rade kancelarijski posao, a kako smo saznali, i više od trećine zaposlenih u Centru za socijalni rad.

Radnici sa kojima smo pričali, generalno, ne očekuju mnogo od bilo kog sindikata.

Izbor između dva loša kandidata

Oni koji su glasali za Okiljevića kažu da je on bio manje loš izbor od Željka Popovića koji mu je bio protivkandidat. “Lazar je barem podnosio finansijske izveštaje, sve uplate su bile transparentne, a odluke nije donosio sam. U sve su bili uključeni i potpredsednici, Sindikalni odbor je o svemu bio obavešten”, komentarišu oni koji su ostali.

Oni koji prelaze u novi sindikat kao razloge navode povredu Statuta, finansijsku netransparentnost kao i izbornu proceduru koja je, po njima, bila netransparentna, ali bez konkretnih objašnjenja.

A baš oko izbora predsednika sindikata se pre mesec dana podiglo mnogo prašine. Lazar Okiljević se kandidovao za drugi mandat dok mu je najozbiljniji protivkandidat bio Željko Popović koji je pre njega vodio sindikat najmanje dva mandata. Radnici su, pred takvim izborom, većinski ipak dali poverenje Okiljeviću za koga je glasalo 16, dok je 8 delegata podržalo Popovića.

Revoltiran, Popović odlučuje da osnuje novi sindikat iz koga je, uzgred budi rečeno, pre više od decenije istupio sa članstvom, kako bi se priključio novoformiranom Sindikatu uprave.

Među “otcepljenim” radnicima ipak, poverenje da vodi “novi” sindikat “ ne dobija Željko Popović nego Jelena Davidović koja je, kako nam je potvrdila, sada u postupku registrovanja ove organizacije koja će imati reprezentativnost.

Radnici: „Vlada je uradila više nego sindikati“

U očima mnogih radnika, sindikati više nisu garant poboljšanja prava.
„Vlada je, povećanjem minimalne plate, uradila više nego što su sindikati za sve ove godine. Da nije podigla minimalac, ni nama ne bi porasle plate. Ali, i ovo što imamo je uvredljivo jer ljudi sa diplomama fakulteta ili zvanjem mastera zaposleni u opštini ili ustanovama imaju možda sto maraka više od NK radnika, što je zaista ponižavajuće. To je slika gdje smo mi danas“, kaže nam jedan od zaposlenih.

Ono što unosi dodatno nepoverenje je politički angažman sindikalnih lidera.
„Predsednik sindikata ne treba da bude politički aktivan. Kada znamo da je neko u stranci, kako da verujemo da će se boriti protiv političkih pritisaka? A svi znamo da toga ima i u sindikatu“, navodi drugi radnik.

A da su stranački lideri i politički aktivisti, postalo je skoro pa pravilo. I sam Lazar Okiljević je na poslednjim izborima bio na listi Prve SDS. Pre toga je bio u PDP-u. Priznaje da bi politički angažman u očima ljudi može da šteti.

“Sebe ne smatram nešto politički aktivnim, ja sam bio na listi I ništa više. Ja nikakvu stranačku funkciju nemam. Nisam nikada dozvolio da politika utiče ili se provlači kroz rad sindikata. Ja sam predsednik sindikata, prihvatio sam se toga, smatram da ovo radim maksimalno odgvorno”, smatra Okiljević kome se zamera i to što mu je, za vreme mandata, supruga počela da radi u Opštini Gacko .

Novi zakon, stare brige

Sada se čeka novi zakon o platama koji bi trebalo da stupi na snagu od 1. maja. Malo ko veruje da će do tada stići na primenu i da će doneti poboljšanja.
„Ovde je, s ovim zakonom, možda malo marginalizovana uloga sindikata, a više dato načelnicima i gradonačelnicima. Na nama je da vidimo koliko možemo uticati na sve to“, kaže Okiljević.

No, priznaje i sam:
„Ja iskreno mislim da se mora popraviti stanje, bar za radnike lokalnih samouprava, u nekom narodnom periodu. Na koji način ćemo to izvesti, ne znam.“

Radnici u Gacku će prvi put birati između dva reprezentativna sindikata. No, ostaje pitanje da li će im ijedan od njih doneti ono što traže — veće plate i sigurnija prava.

U širem kontekstu, priča iz Gacka je zapravo slika sindikalizma u BiH danas: podeljenog, politizovanog i sve više lišenog stvarnog uticaja.

Ostaje ključno pitanje: kome danas radnici uopšte veruju?

Direkt.portal