Koviljski iguman Hariton odlikovan krstom Vožda Đorđa Stratimirovića

Koviljski iguman Hariton odlikovan krstom Vožda Đorđa Stratimirovića

Ovo jeste čin od važnosti za molitveni spomen na jednu blagorodni mladu ženu, ali još i više kao inspiracija na slične podvige i samožrtvene darove ljubavi preba Bogu i Otačastvu, kod generacija, koje tek dolaze i koje će, još stolećima, posećivati Manastir Kovilj i nadahnjivati se poukama i porukama, koje su utkane u njegovo mnogovekovno trajanje

O Svetom Velikomučeniku Jevstatiju, 20. septembra (3. oktobra) Sveštena svetosavska Obitelj Koviljska pokazala se mestom, koje, opet i opet, svedoči nepobitnu činjenicu da Crkva jeste realnost, koja nadilazi vreme, te da je ona metaistorijska Zajednica, koja, na sasvim konkretan i očigledan način, objedinjava Crkvu Vojinstvujuću sa Crkvom Toržestvujućom, čineći tako jedan, jedinstvani i nerazorivi Organizam – Telo Hristovo.

Naime, ovoga dana je ovu drevnu svetosavsku Svetinju pohodila delagacija saradnika i pregalaca nastajuće Fondacije Vožd Đorđe Stratimirović, u sastavu: prof.
Ivan Vitez Stratimirović od Kulpina; doc.dr Đorđe Vitez Stratimirović od Kulpina; gospodin Goran Milenković, pomoćnik ministra za brigu o selu u Vladi Srbije; gospodin Aleksandar O. Đurđev, narodni poslanik u Skupštini Vojvodine; gospodin Dalibor Šekularac i đakon Hadži Nenad M. Jovanović, članovi Odbora za povratak posmrtnih ostataka Vožda Đorđa Stratimirovića u Otadžbinu. U Svetom manastiru Kovilju pridružili su im se i Visokoporečasni prorojerej-stavrofor Branko Ćurčin i Prečasni protonamesnik Lazar Majstorović.

Ispred manastirskog sabornog Hrama, posvećenog Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu, pomenutu gospodu i poklonike ovoj drevnoj svetosavskoj svetinji, dočekao je sam nastojatelj ovog manastira, NJegovo Visokoprepodobije jeromonah Hariton, iguman koviljski, što je, samo po sebi, izraz nelicemerne hrišćanske ljubavi, gostoljublja, kao
jedne od osnovnih i temeljnih hrišćanskih vrlina, naročite počasti, ali i iskrenog i najvišeg poštovanja prema pomenutoj grupi hodočasnika.

U obilasku sabornog manastirskog hrama, pomenuta gospoda je imala prilike da se uveri i osvedoči koliko puno je odmakao dugotrajni, zahtevni i mukotrpni rad na živopisanju crkve, koje se vrši u drevnoj fresko tehnici i sasvim u najboljem duhu poznog sredeg veka, kako i dolikuje hramu ovakvih gabarita, arhitektonskih karakteristika i duhovno-istorijskog značaja. Inače, za pomenutu Fondaciju i samu Visokoblagorodnu porodicu Stratimirovića, ova Svetinja je, pored očiglednih duhovnih, opšte-pravoslavnih i opšte-srpskih pobuda, naročito važna i iz razloga od velikog značaja za istoriju ove srpske aristokratske porodice, koja spada u one, sasvim retke, koja može svoje proishođenje da veže za doba postojanja i procvata srpske srednjovekovne države.

Naime, i sabornom hramu ove Sveštene Obitelji je, u doba ratnih i revolucionarnih vojevanja, 1848. godine, na jedan, pomalo tajanstveni i gotovo misteriozni način, sahranjena, prerano preminula, prva supruga i najveća ljubav Vožda đeneral-majora Đorđa Viteza Stratimirovića od Kulpina, Marija Stratimirović od Kulpina, rođena Plemenita Zako od Bajše. Priča o tačnom mestu njenog večnog počivališta budila je maštu mnogih generacija, jer je reč o jednoj retko romantičnoj i pustolovnoj priči, koja uključuje i činjenicu da je tadašnja mađarska vojska napala i zauzela Manastir Kovilj, koji je, u to doba, služio i kao komandno mesto srpske vojske, pod komandom Vožda Stratimirovića. Potpuno su devastirali prvobitni i manji manastirski hram, posvećen Svetom Savi, a sabornu manastirsku crkvu su oštetili i oskrnavili. Naročito su se agilno posvetili prekopavanju čitavog manastira i njegove okoline u potrazi za grbom Voždove mlade supruge, želeći da vandalizuju i oskrnave njene posmrtne ostatke i time zadaju što teši emotivni i psihički udarac svom arhiprotivniku. No, Vožd, predviđajući da je takav razvoj događaja moguć i da su Košutovi soldati sposobni i za takvu vrstu bestijalnosti, ničime nije obeležio mesto večnog počinka svoje voljene i nikad prežaljene Maje Bajšanske. Bog je hteo, da uprkos marljivom prekopavanju i potrazi, oni u svojoj nekrofilnoj nameri ne uspeju, ali je hteo i to da se u predanju, kroz generacije koviljskih monaha, do danas, sačuva sećanje na tačno mesto počinka prve supruge ovog velikog čoveka i jednoga od glavnih tvoraca Srpske Vojvodine.

U razgovoru sa predstavnicima porodice Stratimirović i rečene Fondacije, Visokoprepodobni iguman Hariton se složio i blagoslovio je da se na stubu u hramu, kod kojega ona i danas počiva, zakriljena krilima neveštastvene slave arhangelske i u miru Božijem, naročitom pločom ili bareljefom dostojno označi mesto njenog večnog počinka, ne samo kao sećanje na jednu veliku i plemenitiu ljubav ili na jedno grobno mesto, već i kao svojevrsno pedagoško podsećanje na žrtvu i stradanje za slobodu našeg naroda u vremenima, koja su po Srbe bila daleko teža nego današnja, ali kada je naš narod bio kadar da rađa ovakve vitezove i junake, koji su izvojevali srpsku slobodu i, jednom za svagda, Vojvodinu učinili srpskom. Ovo jeste čin od važnosti za molitveni spomen na jednu blagorodni mladu ženu, ali još i više kao inspiracija na slične podvige i samožrtvene darove ljubavi preba Bogu i Otačastvu, kod generacija, koje tek dolaze i koje će, još stolećima, posećivati Manastir Kovilj i nadahnjivati se poukama i porukama, koje su utkane u njegovo mnogovekovno trajanje.

Nakon molitvenog poklonjenja najvećoj bačkoj Svetinji, kao neizbrisivom pečatu i svojevrsnoj stopi Svetog Save na ovim našim zavetnim prostorima, Visokoprepodobni iguman, sa svojom sveštenomonaškom bratijom, prigodno je ugostio svoje goste u manastirskom konaku, gde mu je, na njegovo potpuno iznenađenje, saopštena odluka Centra za razvoj Šajkaške i porodice Stratimirovića od Kulpina, da, po blagoslovu NJegovog Preosveštenstva episkopa sremskog G.G. Vasilija, bude udostojen odlikovanja Krstom Vožda Đorđa Stratimirovića.

U svojoj nepatvorenoj, neizveštačenoj i iskrenoj skrušenosti, a sasvim zatečen i potpuno iznenađen ovakvim aktom, Visokoprepodobni iguman Hariton, gotovo da nije ni imao vremena niti načina da reaguje na ovu vest, tako da je, ovu visoku počast primio istinski iznenađen i nespreman, ali i više nego dostojan!

IN4S

 

CATEGORIES
Share This