Referendum: Srpska traži od građana ono što je trebalo da traži cijela BiH

Ovako je, kako kaže pravnik iz Banjaluke Milko Grmuša, trebalo da glasi pitanje na referendumu koji je zakazan za 25. oktobar 2025. godine, ali koji, kako je dodao, nije trebalo da se održi samo u Republici Srpskoj, već kompletnoj BiH, jer su stranci, od kada su prisutni ovdje, nametali i donosili previše štetnih odluka za sve u BiH.

Grmuša je, gostujuću u podcastu portala Buka, rekao da je on od samog početka bio za to da se održi referendum, ali smatra da je najavljeno referendumsko pitanje loše postavljeno.

„‘Da li podržavate da neizabrani stranci donose odluke u vašoj zemlji?’ – po meni je suštinsko pitanje i njega apsolutno niko ne može osporiti. Smatrao sam da isti dan isti takav referendum treba održati i u Federaciji BiH i u Brčkom, da konačno vidimo da li mi to želimo. To je načelno pitanje, pa koliko god svi govorili da to ne žele, bilo je važno da se to i formalno konstatuje“, smatra Grmuša.

Ponavlja da je referendumsko pitanje na koje će se izjasniti građani Republike Srpske u oktobru personalizovano i da su u njemu tri pitanja.

„Da li podržavate da Šmit donosi zakone, da li podržavate odluku Suda BiH, da li podržavate odluku CIK BiH? Dakle, tri pitanja, od čega su dva besmislena, zato što narod ne može svojim odgovorom da ide kontra sudovima. Umjesto da se uhvatimo za ono što je čvrsto uporište, a to je da je zaista besmisleno da stranci donose odluke protiv kojih nema pravnog lijeka, mi iskarikiramo čitav proces“, istakao je Grmuša.

Naglasio je da je i Evropu sramota šta se dešava u BiH, ali da to ne smiju glasno kazati.

„2004. godine Parlamentarna skupština Savjeta Evrope je donijela Rezoluciju 13-84 u kojoj je navedeno da ovlašćenja OHR-a, takva kakva postoje u BiH, ne samo da ne pripadaju nijednoj civilizovanoj državi na svijetu, nego da daleko prevazilaze ovlašćenja koja su imali autoritativni sistemu u Evropi u II svjetskom ratu, nacisti i boljševici. Dakle, Evropa se toga stidi, mi smo samo trebali da insistiramo na tome, ne na ličnim sudbinama kao što je sada Dodikova, jer smo i ranije imali slične slučajeve pa nismo reagovali“, kazao je Grmuša.

Podsjeća da Kristijan Šmit nije izabran za visokog predstavnika u BiH u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali i da jeste, nema pravo da nameće zakone.

„Problem je što smo mi, decenijama puštajući da visoki predstavnici orgijaju u pravnom smislu, a to su radili svi, i SNSD i partije koje su sada u opoziciji, napravili to da oni kažu da je to dozvoljeno, a onda smo odjednom počeli sve to da negiramo“, poručuje Grmuša.

Dodaje da se u javnosti posebno izbjegava reći da je Šmit direktno uticao i na odluke u Federaciji BiH, a ne samo na pitanja koja se tiču Republike Srpske.

„Čovjek je na jedan dan suspendovao Ustav FBiH, koji je potpuno usklađen sa Ustavom BiH, da bi doveo na vlast ljude za koje on smatra da treba tu da budu. A da ne podsjećam da su već dva puta izašli na izbore po Šmitovim pravilima“, zaključio je ovaj pravnik.

Grmušina ideja o zajedničkom referendumu i te kako ima smisla, smatraju analitičari.

„Pitanje je jasno i precizno formulisano i birači se ne bi dovodili u zabludu. Čak i da je izabran u skladu sa važećim procedurama, mislim da bi mnogo bolje bilo izbaciti reč ‘neizabrani’ i samo ostaviti formulaciju: ‘Da li podržavate da stranci donose odluke u BiH?’.

Verujem da bi u Republici Srpskoj ogromna većina građana glasala odrično na ovo pitanje“, uvjeren je Velizar Antić, politički analitičar.

Istovremeno, dodaje, čekao bi se stav Federacije BiH.

„Ukoliko bi se građani FBiH većinski izjasnili kao u Srpskoj, bilo bi jasno da smo kao društvo sazreli da samostalno donosimo odluke, ma koliko da je teško postići kompromis o mnogim pitanjima. Ali, ukoliko bi u FBiH većinski glasali za to da stranci mogu da donose odluke u ime građana BiH, to bi značilo da se oni, u suštini, ne bore za suverenitet države i da žele da žive u protektoratu i pod kolonijalnom upravom“, ističe Antić za „Nezavisne“.

Ako bi FBiH bila suprotnog stava u odnosu na Republiku Srpsku, Antić dodaje da bi Republika Srpska imala jak argument u rukama da se dalje pravnim putem bori za svoja prava.

„Kada zdravorazumski promatramo stvari, ne ulazeći u dublje analize, smatram da bi ovakav referendum mogao doprinijeti ‘ozdravljenju’ zemlje i njenoj demokratizaciji“, stava je i novinar RTV Herceg-Bosne Branimir Galić.

Međutim, ističe da bi takav referendum bio utopistički i nesprovodiv u praksi, jer među tri političke zajednice u BiH ne postoji konsenzus o tome kakva bi država trebala biti.

„Unitarističke snage OHR vide isključivo kao instrument za nametanje odluka koje idu u smjeru tzv. izgradnje države, što pogoduje većinskome narodu, a ide na štetu autonomije drugih segmenata društva“, navodi Galić.

Kaže da ovdje posebno treba naglasiti da bonska ovlašćenja nisu proizašla iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, već da predstavljaju prvorazredni međunarodni politički blef.

„To je potvrđeno još na zasjedanju PIC-a u Madridu koncem 1998. godine. Ustavni sud BiH u odluci U 9/00 dao je manjkavu pravnu potporu bonskim ovlastima, uvodeći koncept ‘funkcionalne dvojnosti’ kojim je visoki predstavnik istodobno predstavljen i kao tijelo BiH i kao međunarodni akter. Time je stvoren presedan koji domaćim institucijama onemogućava osporavanje njegovih odluka“, rekao je Galić za „Nezavisne novine“.