Ulaganjem veta predstavnika Vlade FBiH Bosna i Hercegovina neće platiti dug Republike Srpske prema slovenačkom „Viaductu“ koji sada iznosi 110 miliona KM. Komentar novonastale situacije zatražili smo od Nenada Baroša, pravnog zastupnika „Viaducta“.
“Ne želimo da komentarišemo nešto što ne spada u našu nadležnost niti smo u mogućnosti da utičemo na rad nadležnih državnih organa. U suštini smatramo da u konkretnom slučaju imamo jednostavnu situaciju: radi se o odluci međunarodnog arbitražnog suda koja je pravosnažna i izvršna. U ovakvim slučajevima postoje dva mehanizma naplate – dobrovoljno i prinudno. I tu se priča završava”, kaže Baroš u razgovoru sa novinarom Buke.
Pojašnjava da su posljedice izvršenja pokrenute i one će trajati sve dok se ne naplati presuda: putem postupka izvršenja ili dobrovoljno, ako nadležni državni organi u međuvremenu postupe po presudi.
Dug je nastao nakon što je Vlada Republike Srpske ukinula koncesiju Viaductu za gradnju hidroelektrane na Vrbasu.
Podsjetimo, koncesiju je entitetska vlada izdala 2004. ali je 2013. odlučila da pravo izgradnje hidroelektrane dodijeli Elektroprivredi RS.
To je nanijelo štetu slovenačkoj firmi i Bosna i Hercegovina dužna je da je namiri, odlučio je Međunarodni sud za rješavanje investicijskih sporova u Washingtonu.
Zbog odluke nadležnih vlasti BiH da ne plate dug oštećena strana – „Viaduct“ traži prinudnu naplatu. Zbog toga je Eurocontrol odlučio da zamrzne sredstva BHANAS-e koja 90% prihoda ostvaruje od naknade za prelete preko bh. neba.
Ova državna agencija je u krizi koja prijeti da budu zaustavljeni svi preleti, ali i zatvoreni svi aerodromi u državi. Mnogim nije jasno: otkud u svemu tome BHANSA, budući da ona uopšte nije strana u postupku.
“Radi se o državnoj imovini. Država je formirala agenciju da u ime države obavlja djelatnosti kontrole vazdušnog saobraćaja i tako ostvaruje prihode. U postupku izvršenja tražilac izvršenja bira imovinu za koju smatra da je podobna za izvršenja. Postoje domaća i međunarodna pravila koja propisuju način izvršenje ovakvih arbitražnih ili sudskih odluka”, pojašnjava Baroš.
Dodaje da je EUROCONTROL samo jedan od puteva za naplatu duga i to nije prvi put da se putem EUROCONTROL-a naplaćuje dug.
“Već je bilo presuda i međunarodnih arbitražnih presuda koje su se naplatile na taj način. Dakle, to nije pitanje BHANSA-e, ni Centralne banke, nego je osnovno pitanje zašto državne institucije ne poštuju pravosnažne i izvršne međunarodne presude”, kaže Baroš.
Postupak traje godinama, a „Viaduct“ 10 godina pokušava da ostvari svoje pravo na naknadu štete.
“Prvih pet godina nudili smo nagodbu, ali niko nije odgovarao na naše zahtjeve. Nakon toga smo bili primorani da u cilju zaštite prava i pravnih interesa klijenata pokrenemo arbitražni postupak. Inače u arbitražnom postupku svaka strana bira svog arbitra dok izabrani arbitri biraju predsjednika arbitražnog vijeća. To je najtransparentniji postupak rješavanja sporova na svijetu. Naša strana je izabrala kanadskog arbitra Ian A. Laird-a, profesora iz Washingtona“, kaže Baroš.
Bosna i Hercegovina je izabrala Horacio A Grigera Naón-a iz Argentine. Ta dva arbitra su izabrala predsjedavajućeg arbitra – to je bio William W. Park, profesor sa Boston University, jedan od najpriznatijih arbitara u svijetu.
„Presuda je donesena jednoglasno. Drugostepeno tročlano ad hoc vijeće arbitražnog suda je takođe jednoglasno potvrdilo presudu. Važno je napomenuti da se Bosna i Hercegovina tokom postupka poništenja presude pisanim putem obavezala da će dobrovoljno izvršiti presudu ukoliko ne uspije u postupku poništenja. Međutim, to se do sada nije desilo i naši klijenti su zaista bili primorani da pokrenu postupke izvršenja presude o čemu smo upozoravali nadležne institucije BiH od maja 2024. godine”, dodaje Baroš.
Bosna i Hercegovina je 2022. tražila poništenje presude, a iz „Viaducta“ su još tada upozoravali da čak i ako to uspije, BiH odnosno RS treba rezervisati sredstva. Presuda je konačno potvrđena 2024. godine.
Iz „Viaducta“ su raspoloženi da se naplata izvrši dobrovoljno, ali paralelno vode i zahtjeve za sudsko izvršenje jer žele dobiti ono što im po odluci suda pripada.
Podnijeli su zahtjeve nadležnim sudovima u Mostaru, Banjaluci, Brčkom za prinudnu naplatu koja podrazumijeva prodaju objekata Centralne banke BiH.
“Pokrenuli smo postupke i u Sarajevu, na računu trezora BiH”, rekao je Baroš za Buku.
Na pitanje Buke do kada će čekati da BiH plati svoj dug budući da Republika Srpska koja se obavezala na isplatu duga nije međunarodni faktor, Baroš odgovara da neće prejudicirati rokove.
“Ne znamo kad će se sve završiti niti je moguće takvo nešto predvidjeti. Nesporno je da će u slučaju odugovlačenja sa izvršenjem šteta po izvršenike biti veća zbog zaista visokih i nepovoljnih kamata. Zaista smatramo nerazumnim i neopravdanim da državni organi ignorišu izvršenje presude sa ovako štetnim posljedicama”, pojašnjava pravni zastupnik Viaducta.
Upozorava da su institucijama godinama pisali, ali od 2018. nisu dobili nijedan zvaničan odgovor. Posljednjih mjeseci formiran je tim za pregovore, ali bez naročitog uspjeha.
U međuvremenu, dnevna kamata je 9.000 evra.
“Održali smo sastanak u Sarajevu sa timom za pregovore koji je formiran od strane Savjeta Ministara BiH. Naše razumijevanje je da postoji volja da se konačno izvrše obaveze iz presude. U tom smislu smo ponudili da ostavimo rok od tri mjeseca za izvršenje presude i da u tom roku ne obračunavamo kamatu, na taj način bi BiH uštedila negdje oko 800.000 evra na ime kamata. Pored toga ponudili smo da u slučaju dogovora odmah obustavimo sve pokrenute izvršne postupke na teritoriji BiH dok bi postupke izvršenja u Belgiji i Luksemburgu obustavili odmah nakon kompletne isplate po presudi. Do sada nemamo službeni odgovor”, kaže Baroš.
U medijima se pojavila informacija da je prva ponuda za vansudsku nagodbu bila milion evra, ali Baroš to demantuje.
“Bila je ponuda od 3,8 miliona evra na ime otkupa akcija koncesionara još 2014. godine, dakle prije pokretanja arbitraže.”
U javnosti se govori o motivima Republike Srpske da ne vraća svoj dug, a mnogima je čudno što „Viaduct“ nema uposlenika. Baroša smo upitali zašto je to tako.
“Viaduct SPV je Special Purpose Vehicle – kompanija je u suštini služila samo za projekat izgradnje hidroelektrana, to je česta praksa u ovakvim projektima. Malo je poznato u javnosti da je glavni partner za izgradnju hidroelektrana bila njemačka kompanija EnBW. Kompanija i dalje postoji formalno, redovno ispunjava svoje zakonske obaveze u Sloveniji ali nije aktivna u smislu obavljanja djelatnosti” , pojašnjava pravni zastupnik Viaducta.
Buka
