Šeldon je naveo da prioriteti uključuju i unapređenje zdravstvenog sistema, modernizaciju sektora voda, povećanje konkurentnosti u poljoprivredi i poboljšanje kvaliteta vazduha.
On je najavio da će Svjetska banka raditi sa vlastima u BiH na unapređenju priprema za ključne inicijative u energetskom sektoru, te istakao da će fokus biti na obezbjeđivanju pristupačnog, pouzdanog i čistog energetskog sistema.
– Prioritet će biti i infrastrukturni projekti, posebno razvoj putne mreže i reforme u upravljanju čvrstim otpadom, kako bi se podstakao održivi rast – istakao je Šeldon.
Šeldon je ukazao da se BiH dugoročno suočava sa značajnim strukturnim izazovima, uključujući smanjenje broja stanovnika i usporavanje faktorske produktivnosti.
– Ove probleme dodatno će otežati uvođenje uredbe o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cijene ugljenika EU (CBAM) 2026. godine, što bi moglo dodatno ugroziti konkurentnost izvoza BiH do 2030. godine – naglasio je Šeldon.
On smatra da su BiH hitno potrebne sveobuhvatne reforme u ekonomskom i energetskom sektoru, kako bi postigla održivi ekonomski rast od tri do četiri odsto.
– Iako su prognoze za 2025. godinu skromne, sprovođenje značajnih, dobro koordinisanih reformi mogla bi otvoriti put ka postepenom napretku – smatra Šeldon.
Šeldon je napomenuo da je ekonomija u BiH tokom godina održala makroekonomsku stabilnost i otpornost, ali da je realni rast prihoda bio skroman, u prosjeku oko dva odsto godišnje od 2009. do 2023. godine.
On je naveo da životni standard u BiH uglavnom stagnira, a stvarna potrošnja po glavi stanovnika ostaje na oko 40 odsto prosjeka EU.
Prema njegovim riječima, brže prilagođavanje EU i dalje je izazovno zbog niskih stopa investicija i modela rasta koji se oslanja na privatnu potrošnju.
Agencije
