EU i(li) BRIKS: Mora li i može li BiH da bira?

EU i(li) BRIKS: Mora li i može li BiH da bira?

Na putu BiH ka Evropskoj uniji, koji se, najkraće rečeno, odužio, katkad se provuče riječ – BRIKS. I uglavnom ostane samo riječ. Može li i treba li BiH biti dio ovog saveza i da li bi nam takav potez zatvorio evropska vrata?

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, umoran od “evropskih bajki”, ponovo je pokrenuo priču o BRIKS-u. Kaže da Republika Srpska u ovom savezu “vidi svoju priliku”, a da u Evropskoj uniji “nisu postali svjesni da postoje i neke druge mogućnosti”.

Milorad Dodik u Kazanju
FOTO: SRNA

-Mi nećemo zatvoriti vrata za saradnju, otvoreni smo za sve one koji vide potencijal u Republici Srpskoj, mogućnost za saradnju i želju da se ona unapređuje – rekao je Dodik, koji se trenutno nalazi u Kazanju, gdje prisustvuje do sada najvećem Samitu šefova država BRIKS.

Dodikove riječi, na nož je dočekao predsjednik PDP Branislav Borenović. Kaže da realni sektor, preduzeća i privreda, dominantno zavise od ekonomske i privredne saradnje sa Evropskom unijom i regionom, najviše Srbijom.

-Republika Srpska i BiH, ubjedljivo u najvećem obimu živi, hrani, zapošljava i puni budžet od poslovanja sa Evropskom unijom i našim regionom (najviše Srbijom). Prošle godine, privreda Republike Srpske je izvezla 5,4 milijardi KM raznih roba u cijeli svijet, od čega u EU 3,7 milijardi KM tj. 69 odsto od ukupnog izvoza, u Srbiju 895 miliona KM tj. 16 odsto, a u zemlje BRIKS-a izvezli samo 25 miliona KM tj. nevjerovatnih 0,43 odsto od ukupnog izvoza, skoro pa ništa – napisao je Borenović na platformi X.

U dugogodišnjoj igri – povuci-potegni – ponekad se nešto i iščupa, ali ishod je takav da smo i dalje sami sa sobom. Godine prolaze, a BiH ostaje posmatrač.

Ekonomija

Naši sagovornici kažu da bi put ka Evropskoj uniji trebao da bude i ostane neupitan, ali ne zanemaruju ni mogućnost saradnje sa svim zemljama svijeta, pa tako ni sa onima iz BRIKS-a.

Ne vidim koliziju između pristupanja Evropskoj uniji i eventualnog odnosa sa BRIKS-om. BRIKS je inicijativa, isključivo ekonomski usmjerena, koja okuplja određen broj zemalja. EU je složen društveno-politički sistem zemalja, koji ima svoj politički aspekt. Ja ne vidim ništa sporno u tome da se bude dio određene  inicijative, ovdje nema za sada nikakvog konkretnog razgovora o potencijalnom članstvu, pridruživanju, kao što ste mogli čuti i od predsjednika Dodika. Ovo je samo raspoloženje, da se sarađuje sa nekim drugima zemljama, s akcentom na ekonomiji – kaže Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbjednosne studije Banjaluka za Srpskainfo.

FOTO: RTRS VIJESTI/YOUTUBE/SCREENSHOT
FOTO: RTRS VIJESTI/YOUTUBE/SCREENSHOT

Ovo pitanje, kaže, ne treba posmatrati isključivo politički, kako se to, obično, radi u BiH.

-Inicijativa poput BRIKS-a ne isključuje evropski put BiH, isto kao što članstvo u EU, ne isključuje mogućnost učestvovanja u nekim drugim inicijativama. Izjava gospodina Borenovića da smo mi orjentisani prema tržištu  EU je tačna. To tržište nama jeste primarni interes, ali to, ponavljam, ne isključuje mogućnost saradnje sa drugim tržištima. Niko nije toliko lud da se usmjeri isključivo na jednu tržišnu zonu – kaže Šolaja.

Na pitanje ima li BiH šta da traži u malom krugu velikih zemalja, on kaže da svaki savez ima interes da okupi i velike i male.

-Ako pitamo koliko smo interesantni BRIKS-u, onda moramo pitati zašto smo interesantni i Evropskoj uniji. Naravno da su za BRIKS interesantne i male zemlje, poput naše. To je isto kao banka plasira kredit. Nije koncentrisana samo na klijente koji će podizati milionske iznose za investicije, nego će davati kredite i fizičkim licima u iznosu do 5.000 KM, jer i na tome nešto zarađuje – ističe on.

Mogućnosti

Mišljenja je da BiH treba da vodi politiku otvorenosti prema svima.

-Ne treba da se svrstavamo isključivo na jednu stranu. Mislim da je za BiH pogubno to što se sve ove godine upravo to radi. Ona je složena zajednica, pa tako i nemamo mogućnost postizanja nekog visokog stepena saglasja u mnogim stvarima, ali ja ne vidim ništa sporno u tome da vidimo šta su naše mogućnosti. Milorad Dodik nije otišao tamo da dođe s nekim papirom i da kaže, evo, mi smo u članstvu. Prisustvuje se određenom događaju, koji ima određeni potencijal i nudi određene mogućnosti, pa tako i mi treba da vidimo koje su to mogućnosti. Svaki benefit za Republiku Srpsku je benefit i za BiH – naglašava Šolaja.

Hrvatska je, navodi primjer, članica NATO-a i Evropske unije, ali, s druge strane nije zatvorila vrata Rusiji.

-Ako pogledate ruski kapital u Hrvatskoj, biće vam jasno. U BiH se stalno stvara vještačka situacija, u kojoj se kreira neka politička kriza. BiH sarađuje bilateralno sa mnogim zemljama koje nisu dio EU, niti drugih inicijativa. Od Bliskog istoka, pa dalje. Šta je sporno? Sarađujemo i sa velikim brojem zemalja koje su okupljene u BRIKS-u. Hoćemo li i to da isključimo zato što hoćemo isključivo EU – kategoričan je Šolaja.

Zaključuje da sve što se radi, treba da se radi u interesu građana.

Evropska kriza

Da biznis ne poznaje granice, smatra i ekonomista Zoran Pavlović.

Ako ste sposobni i umijete, vama je svako potencijalni poslovni partner. Kada to govorim, mislim i na zemlje EU, u koje lako otputujemo, pa tamo možemo da sklapamo poslove, a s druge strane imamo i realnu situaciju da je stanje u Evropi, za našu privredu, problematično. Kada kažem problematično, mislim na činjenicu da smo došli u poziciju da je kriza, koja je nastupila u Evropi, imajući u vidu izdvajanja, troškove i inflaciju vezanu za Ukrajinu, dovela do toga da nam se porudžbine smanjuju, nismo u situaciji da imamo onoliko posla koliko smo imali do sada – ističe Pavlović.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Naglašava da imamo diplomatsko-konzularnu mrežu, čiji bi posao trebao da bude, ne samo da predstavlja zemlju i građane, nego i da radi na ekonomskom povezivanju privreda.

-Mi smo to, u vrijeme Titove Jugoslavije, imali kao normalnu aktivnost, koja je bila toliko važna, možda čak i važnija od političke aktivnosti, jer razvoj privrednih odnosa, donosi različite koristi za građane i u tom smislu, svako povezivanje je korisno za našu privredu. Da smo, kojim slučajem, razvijali poslovne odnose sa zemljama u Africi, u ovom slučaju, možda čak i sa BRIKS-om, možda ne bismo bili toliko ovisni o Evropi. Mi smo se doveli u situaciju da, zato što nije bilo snijega u Evropi prošle zime, kompletna proizvodnja kožarske i tekstilne indrustrije iz BiH, nije bila plasirana i prodata. Potreba je da se traže i druga tržišta, da pored  komšije, s kojim ste uobičajeno radili, sarađujete i s drugima – smatra Pavlović.

Nismo se mi vjenčali sa EU.

Zoran Pavlović

Politika, naglašava, mora da bude u funkciji ekonomije, a ne obrnuto.

Kaže da bi BiH vjerovatno bila minorna u odnosu na velike zemlje koje čine BRIKS, što, opet, kako dodaje, ne znači da ne bismo mogli naći svoje mjesto u tom savezu.

-Ako uzmete u obzir da je Jugoslavija gradila puteve, željeznice, aerodrome po Africi, da smo imali jako razvijen ekonomski odnos prema tim zemljama, možda je vrijeme da se vratimo tim zemljama. Da prodamo bilo šta Kinezima – to je smiješna priča, jer je jedan njihov grad veći nego BiH, ali da prodamo nešto u Afriku, zemlji koja je veličine Crne Gore, to već ima smisla – kaže on.

Ideju o BRIKS-u, naglašava, ne bi odbacio.

-Evropska unija je u velikim problemima. Ono što oni traže od nas, jeste da se uredimo kao društvo. To je kao kad imate puno djece, pa morate napraviti red, rad i disciplinu među njima. Nas tjeraju da se ponašamo u skladu sa standardima i normama evropskih zemalja. S druge strane, nismo se mi vjenčali sa EU, mi smo samo u postupku prilagođavanja ili unapređenja naših pravnih tekovima. Evropa je, u međuvremenu, ukinula sve carine za svoju robu, ali ne i kvote za našu robu, pa smo mi postali tržište za Evropu, a Evropa nije postala tržište za nas – kaže on.

Zaključuje da BiH treba imati prijatelje i saradnike “na svim stranama”.

BRIKS

BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) je prvenstveno zamišljen kao ekonomska organizacija kojoj je cilj bolja privredna saradnja između zemalja članica, kao i veća finansijska i monetarna nezavisnost u odnosu na Zapad. Vremenom je, naročito nakon izbijanja rata u Ukrajini, počeo da dobija i geopolitički karakter. Saudijska Arabija, Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati, formalno su, početkom godine, pristupili BRIKS-u.

Srpskainfo

CATEGORIES
Share This