Dogovor Dodika i Čovića: SNSD i HDZ potpuno preuzimaju UIO BiH

Predsednik Republike Srpske i lider SNSD-a Milorad Dodik dogovorio se sa šefom HDZ-a BiH Draganom Čovićem o raspodeli stranačkih kadrova u Upravi za indirektno oporezivanje. Njihov plan je da popune mesta pomoćnika direktora pored ranije dogovorenih koalicionih sporazuma.

Jedna od važnijih tema neformalnog sastanka Dodika i Čovića, na imanju u Bakincima, bila je raspoređivanje kadrova SNSD-a u Direkciju za indirektno oporezivanje BiH.

Dodikov strateški cilj je zadržavanje kontrole nad Upravom za indirektno oporezivanje, posebno ako SNSD izgubi ministarske pozicije na državnom nivou, iako se sada čini malo verovatnim da će se to dogoditi.

Dogovorili su se da za pomoćnike direktora imenuju Dodikove kadrove, odnosno operativne rukovodioce kojima je mandat istekao pre dve godine, pojačane ljudima od poverenja bivšeg direktora Uprave za indirektno oporezivanje Mira Džakule, koji je u međuvremenu imenovan na poziciju direktora Elektroprenosa BiH.

Iako Kancelarija za reviziju finansijskog poslovanja institucija BiH godinama upozorava da UIO krši zakon, tek nedavno je objavljen konkurs za četiri pozicije pomoćnika direktora – za carine, za poreze, za sprovođenje propisa i za IT sektor.

Kako piše „Fokus“, Uprava za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine objavila je konkurs za četiri pomoćnika direktora Zorana Tegeltije i da će njihova osnovna plata biti 3.306 KM.

AFERA „EXIT FAKTURA“

Još uvek aktuelni pomoćnik direktora za carine, Vladimir Dragićević, koji je na tu poziciju imenovan 17. maja 2018. godine, imao je mandat od četiri godine, što znači da je nezakonito na toj poziciji više od tri godine.

Ista je situacija i sa pomoćnikom direktora za poreze Muharemom Mašinovićem, kao i sa Danijelom Jozić, pomoćnicom direktora za sprovođenje propisa, čiji mandati ističu 2022. godine.

Iako je Danijeli Jozić mandat istekao pre više od tri godine, ona je ostala na toj poziciji i nakon što se 2023. godine našla na spisku bivših i sadašnjih zaposlenih UIO protiv kojih je podneta krivična prijava zbog krivičnog dela teškog preko 300 miliona konvertibilnih maraka u takozvanoj aferi „exit faktura“.

Prema pisanju „Valter portala“, protiv bivšeg direktora Uprave za indirektno oporezivanje, Mire Džakule, i Danijele Jozić, te većeg broja zaposlenih u Upravi za indirektno oporezivanje i SIPA, podneta je krivična prijava, kojom se terete da su od 2015. do 2023. godine „organizovali kriminalnu grupu sa jasno definisanim ciljevima i zadacima sa ciljem sticanja protivpravne imovinske koristi na način da su organizovanjem i osnivanjem preduzeća u Kraljevini Holandiji, i iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračujući granice svog službenog položaja, primoravali sve uvoznike putničkih i teretnih motornih vozila da sav uvoz obavljaju preko svoje izvozne kompanije iz Kraljevine Holandije, falsifikovali dokumentaciju prilikom uvoza u Bosnu i Hercegovinu, za navedeno su uzimali protivpravnu imovinsku korist izbegavajući plaćanje carina i poreskih dažbina“.

U međuvremenu, Džakula je imenovan za generalnog direktora Elektroprenosa BiH, a kako sada stvari stoje, Danijela Jozić će ostati u Upravi za indirektno oporezivanje naredne četiri godine.

Ovo će omogućiti Dodiku i Čoviću da zadrže kontrolu nad obaveštajno-istražnim sektorom, a bivšem direktoru Džakuli da nastavi indirektno upravljanje ovom institucijom, koja je vezana za brojne afere, bez sudskih epiloga.

Istekao je i mandat pomoćnice direktora za IT Svjetlane Perković, koja je bila jedan od najozbiljnijih kandidata za poziciju direktora UIO, ali je na tu poziciju imenovan Zoran Tegeltija, što najbolje pokazuje koliko je ta fotelja važna SNSD-u.

BRAT U OSOVINI

Za poziciju pomoćnika direktora za poslovne usluge nije raspisan konkurs, jer je sadašnjem operativnom rukovodiocu Elviru Muminoviću mandat produžio bivši direktor Miro Džakula.

Njegov mandat je produžen za još dve godine, zaobilazeći proceduru, jer su tada, a i sada, Džakuli bile potrebne Muminovićeve porodične veze. Elvirin Muminović brat je zaposlen u Obaveštajno-bezbednosnoj agenciji, što će osigurati da ostane na ovoj poziciji.

Očigledno je da se Dodik i Čović neće pridržavati trenutne preraspodele, prema kojoj pozicija direktora i dva pomoćnika pripada kadrovima srpske nacionalnosti, Bošnjaci imaju dva pomoćnika, a Hrvati jednog.

Dodik ne želi ništa da prepusti slučaju i cilj mu je da na pozicije pomoćnika direktora za carine i IT instalira kadrove SNSD-a.

Bivši šef poreskog sektora, Maharem Mašinović, trebalo bi da bude zamenjen Vinkom Skokom, članom HDZ BiH.

Da bi se osigurala politička podrška Trojke, u kadrovsku ukrštenicu je uključen i Elvedin Grabovica, koji treba da obezbedi podršku Trojke za ovaj plan.

Grabovica je već uključen u poslovne kombinacije sa tenderom u Elektroprenosu BiH, kojim upravlja Miro Džakula. U ovom poslu sa Grabovicom su Igor Dodik, sin Milorada Dodika, i Zoran Žarić, sin Matana Žarića, bivšeg direktora Elektroprenosa BiH.

Dodikovi i Čovićevi motivi za preuzimanje kontrole nad UIO su vrlo jasni, jer na taj način oni upravljaju sa glavnim izvorima prihoda u BiH – PDV-om, akcizama, carinama, i drugim indirektnim porezima.

Raspodjela tih prihoda vrši se prema entitetima i Brčko Distriktu, što znači da kontrola nad UIO može indirektno uticati na raspodjelu novca među entitetima. Dodik će na taj način obezbijediti podršku budžetu Republike Srpske, koji se suočava sa sve većim deficitima i zaduženjima.

Kontrola nad UIO omogućava političku moć SNSD-u i HDZ-u i uticaj na dinamiku unutar institucija BiH, te da ucjenjuju ili pregovaraju u drugim oblastima, kao što su pravosuđe, EU fondovi, sigurnosni sektor ili da blokiraju odluke koje nisu u njihovom interesu.

Postavljanjem svojih kadrova uspostaviće nadzor nad tokovima robe i novca, posebno kroz trgovinu visokoakciznim robama i gorivom.

Kontrola nad UIO nije samo pitanje uprave nad jednom institucijom, već strateško pitanje moći i resursa.