Da li se BiH bruka u Strazburu?
– Da li se BiH sramoti pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, glasi pitanje koje se nametnulo, budući da u ovoj instituciji bh. interese zastupaju agenti čiji se status osporava.
U ovom sudu je, podsjetimo, nedavno održana rasprava u predmetu „Kovačević“, po žalbi BiH, tokom koje se apelant Slaven Kovačević „zakačio“ upravo na status bh. agenata.
Kovačević je, naime, Velikom vijeću u ovom sudu rekao da je mandat v.d. agentica BiH pred Evropskim sudom za ljudska prava istekao, te da samim tim nemaju autorizaciju da zastupaju BiH.
Štaviše, Kovačević je u septembru prošle godine rekao da će, „ukoliko agenti BiH pred Evropskim sudom za ljudska prava, tj. vršioci dužnosti agenata sa isteklim mandatom, preduzmu ikakve pravne korake pred ovim sudom, protiv njih podnijeti krivičnu prijavu“.
On je i nedavno u medijskim istupima kazao da je vršiocima dužnosti agenata istekao mandat, a onda su imenovani više od dva puta, što, tvrdi on, zakon ne dozvoljava. Podsjećamo, trenutno BiH zastupaju tri vršioca dužnosti agenata, koji su na ove dužnosti imenovani u martu ove godine.
To što su bh. agentice i dalje u statusu v.d., novinarka Vedrana Kulaga Simić komentariše riječima: „U BiH je sve moguće, pa i ono što je mnogima nepojmljivo“.
„Donekle i ne čudi što su i osobe koje zastupaju zemlju, između ostalog, u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu u statusu vršioca dužnosti. Ne sporeći znanje i sposobnost za posao koji obavljaju, ipak bi bilo odgovornije i ispravnije da su regularno u mandatu, ali odgovornost za njihov status je na liderima, odnosno onima koji su u vlasti. Oni su ti koji ‘dijele’ funkcije i mahom biraju i konkretna imena, ali previše rukovodilaca je počesto u v.d. mandatu, i to na neodređeno, što je krajnje neozbiljno“, kaže Kulaga Simićeva za „Nezavisne novine“.
Komentarišući činjenicu da BiH u Strazbur šalje agente u v.d. mandatu, politikolog Filip Matić ističe da se na taj način država BiH na međunarodnom planu još jednom sramoti i pokazuje koliko ona zapravo i nije država.
„Ono što je svakoj državi na svijetu dio redovne procedure izbora svojih predstavnika u evropskim i svjetskim institucijama, u BiH je problem, koji je obavezno zamotan u opravdanja koja se nazivaju pravilnicima ili propisima koje treba donijeti. Možda ih kao Hamurabi uklesujemo u kamene ploče, pa nam treba dosta vremena, ko zna?“, pita Matić.
Porazno je, dodaje on, da jedna evropska demokratska država sebi dozvoli ovakav vid neozbiljnosti, ali je, kako napominje, važno istaći da je stanje u BiH takvo. Sva pravila se, napominje, koriste onako kako odgovara pojedincima.
„Uvijek je tu OHR koji može da obesmisli bilo koju odluku, tu su strane sudije Ustavnog suda koje uvijek mogu da problematizuju novu stvar, CIK koji će pobijati propise i rokove itd. Ono što želim da kažem jeste da u BiH postoji kontinuitet nepoštovanja i sistema i procedura od samih predstavnika koji popunjavaju taj sistem, te je ovo samo još jedan u nizu promašaja, samo što sada, za razliku od inače, čitav svijet može da vidi koliko BiH kao država ne funkcioniše“, ističe Matić za „Nezavisne novine“.
Inače, da bi bio raspisan konkurs za imenovanje agenata BiH pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, potrebno je izmijeniti pravilnik o organizaciji njihove kancelarije.
U martu ove godine poništen je konkurs za imenovanje novih agenata, koji će biti ponovo raspisan nakon što budu usvojene izmjene pravilnika.
Monika Mijić, v.d. agentice BiH, nedavno je medijima kazala da je u julu ove godine Savjet ministara BiH usvojilo zaključak da ona i druga dva v.d. agenta ostaju na mandatu do okončanja konkursne procedure za imenovanje agenata.
Nezavisne
