Evropska unija i njen najbliži partner SAD zahtevaju od Beograda i Prištine da hitno potpišu pravno – obavezujući sporazum, a zvaničnici srpske i kosovske strane građane polako pripremaju na to. Prostora za kompromis ima malo a, kako sada stvari stoje, “u igri” su stolica u UN za Kosovo i autonomija i poseban status za Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu na KiM.

Čini se da ni srpski, ni kosovski zvaničnici nikad nisu bili toliko pomirljivi i spremni na kompromis kao što je to slučaj u poslednja dva meseca. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da je sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom “pogled u budućnost”, kao i da postoje različiti modaliteti tog dokumenta. On je takođe rekao da da će Srbija ukoliko želi u Evropu morati da plati cenu, kao i da će svoj predlog izneti pred građane.

Od kosovskog predsednika Hašima Tačija nedavno smo prvi put čuli da nije realno u ovom trenutku očekivati da Srbija prizna Kosovo, ali veruje da će već ove godine biti postignut istorijski sporazum sa Srbijom, koji “ne bi morao da znači priznanje nezavisnosti, ali koji bi Prištini omogućio mesto u Ujedinjenim nacijama”.

I Beograd i Priština će mnogo da izgube ukoliko ne naprave istorijski sporazum. Srbija će stajati na putu ka EU, dok su kosovske vlasti nezadovoljne jer ih i dalje nije priznalo više od 100 država, među kojima je i pet zemalja EU. Ukoliko sve ostane kako jeste, neće doći ni do napretka u evrointegracijama. Dokle su spemni Beograd i Priština da idu u postizanju kompromisa? Koje su “crvene linije” za obe strane?

Janjić: Samouprava za Srbe, zaštita za manstire SPC

Dobar poznavalac prilika na Kosovu Dušan Janjić smatra da su sve priče o autonomijama i podelama “otpale” još 2001. godine kada je Srbija prihvatila da je KiM statistička jedinica u Eurostatu, zatim kada je prihvaćeno da se SSP ne odnosi na Kosovo, i konačno prvim Briselskim sporazumom iz 2013.

– Zbog svega toga, vraćanja na staro nema, ali postoji ono što je interes Srbije, od kojih su neke stvari već definisane – navodi Janjić.

Kako kaže, interes bi mogao da bude da Srbija traži manjinsku samoupravu za Srbe na Kosovu, kao što je imaju i Albanci u Srbiji. Takođe, po njemu, interes Srbije bi bio zaštita kulturnog nasleđa što se, kako kaže, nalazi i u planu Martija Ahtisarija, a koji između ostalog predviđa da je SPC isključivi vlasnik svoje imovine na Kosovu, sa isključivim diskrecionim pravom da upravlja svojom imovinom i ima pristup svojim objektima, kao i da duhovne vođe imaju pravo na dodatnu bezbednost, imunitet i druge privilegije.

– To bi trebalo da bude i deo sporazuma između Beograda i Prištine, koji će se usvajati Generalna skupština UN, tako da će to postati međunarodona obaveza – objašnjava on.

“Ljudska i tvrda bezbednost”

Janjić navodi i da na Kosovu nije urađena restitucija, ali da bi Srbija tu mogla mnogo da dobije. Kao interes Srbije, on navodi i “ljudsku, ali i tvrdu bezbednost”, koja bi se odnosila na saradnju i kada je reč o, recimo, vremenskim nepogodama poput poplava i požara, ali i razmenu obaveštajnih podataka kada je, recimo, reč o kriminalu.

– Interes bi mogle da budu i administrativne linije, u smislu da se stabilizuje situacija i da one budu lake za prelazak, ali rekao bih da će ovo pitanje biti dugo rešavano. Srbija će pre do Kosova biti u EU, a ako ovo pitanje ne reši, imaće ogromne troškove – priča on i dodaje da je važna i saradnja na regionalnom razvoju, kao i energetska bezbednost.

Surlić: Šrioka autonomija, vlasništvo nad preduzećima

Da bi Srbi na KiM mogli da dobiju široku autonomiju smatra i Stefan Surlić, doktorand na FPN. On za “Blic” navodi da bi na tome Srbija trebalo da insistira, ali i na vlasništvu nad preduzećima na Kosovu i zaštiti kulturne baštine.

– To bi pokrilo i kulturni i politički i ekonomski aspekt života Srba na KiM – kaže Surlić.

Kako navodi, ako bi Srbija dobila Trepču, Gazivode, Brezovicu, to bi bilo dobro za ljude koji žive na KiM, jer su ova preduzeća vitalna za njihovu egzistenciju u južnoj srpskoj pokrajini.

– Oni bi u Srbiji ostali kroz zdravstveni i obrazovni sistem, tako da bi bilo kao da žive u Srbiji, dok bi sa druge strane Albanci ostvarili svoju državnost. Ovakvo rešenje čini mi se da bi bilo održivo – zaključuje Surlić i dodaje da je Zajednica srpskih opština (ZSO) ustvari samo modifikacija u odnosu na Ahtisarijev plan, kao i da i međunarodna zajednica zapravo “igra” u okvirima koji su odavno postavljeni.

Albanci: Priznanje nezavisnosti ili sada ili pred ulazak u EU

Analitičari sa Kosova čini se ne veruju da bi vlasti u Prištini mogle toliko da izađu u susret Beogradu, kao što to misle sagovornici “Blica” iz Beograda. Od Srbije očekuju priznanje nezavisnosti južne pokrajine, ako ne sad, onda pred sam ulazak u UN.

Imer Muškolaj, kolumnista i aktivista civilnog sektora na Kosovu, navodi za “Blic” da bi Priština mogla Srbima da ponudi Zajednicu srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima, većim nego što je to predviđeno Briselskim sporazumom.

– To bi bila neka vrsta autonomija, koja nije predviđena Ustavom Kosova. Ipak, proces pregovora i potpisivanja sporazuma treba što pre da se završi – kaže Muškolaj.

Stolica u UN

On ističe da veruje da će Beograd nastaviti “rat” protiv kosovske nezavisnosti, ali dodaje da će se prva faza normalizacije odnosa dve strane završiti stolicom Kosova u UN-u.

– U drugoj fazi, odnosno pred sam ulazak Srbije u EU, očekujem priznanje nezavisnosti – završava Muškolaj.

 

(blic.rs)