Novi američki ambasador u Nemačkoj najavio je direktno mešanje SAD u evropsku politiku i time izazvao skandal. Ipak, ogorčenost je pogrešan odgovor na to, smatra glavna urednica DW Ines Pol.

Nemačka je ogorčena. Samo nekoliko sati nakon objavljivanja intervjua ambasadora SAD u Nemačkoj Ričarda Grenela, čuli su se prvi glasovi koji zahtevaju da se on protera iz zemlje. Razlog: u intervjuu u SAD koji je dao za desničarski portal Breitbart, Trampov čovek je izjavio da želi da ojača konzervativne snage u Evropi, one koje su protiv establišmenta. Odlomke u kojima govori o većini koja ćuti, o dobrobiti običnih radnih ljudi, kada kritikuje aktuelnu izbegličku politiku i uopšte kada govori o aroganciji političke elite, mogao bi da ponovi i na nekoj manifestaciji desno-konzervativne Alternative za Nemačku (AfD) – i sigurno bi dobio aplauz.

To nije prvi put da se Grenel tako eksplicitno meša u poslove Nemačke. Tek što je bio stupio na funkciju, zatražio je od nemačkih kompanija da prekinu da posluju u Iranu.

Do sada nečuveno

Nečuveno je da ambasador tako eksplicitno interveniše u politici zemlje u kojoj je izaslanik. Do sada je zadatak ambasadora bio da širi znanje o svojoj zemlji, da gradi mostove, da smiruje konflikte. Ali oni koji su sada uznemireni i koji se pitaju kako to Grenel definiše svoj zadatak, još uvek nisu shvatili da se s ovim predsednikom u Beloj kući promenilo sve – uključujući i diplomatiju.

Tramp je biznismen koji dolazi iz šou biznisa, gde je ostvario svoje najveće uspehe. Njegovo shvatanje politike nije „umetnost mogućeg“, kao što je to svojevremeno definisao prvi kancelar Nemačkog rajha Oto fon Bizmark. Kao i svi populisti, Trampu i njegovim ljudima stalo je do najvećeg mogućeg efekta. Dakle, kada Grenel govori o lančanoj migraciji u Nemačkoj i istovremeno hvali austrijskog jastreba Sebastijana Kurca, on tačno zna šta radi. On želi da ohrabri one snage u Evropi koje, kao i Tramp, izazivaju i osporavaju postojeći poredak. U ovom intervjuu on se obraća desničarskim šefovima država, na primer u Mađarskoj ili Poljskoj, dakle onima koji dovode u pitanje Evropu u njenom sadašnjem obliku.

Slabljenje kohezije EU

Grenel, kao i njegov šef u Vašingtonu, ne samo da spretno koristi strahove ljudi, već takođe eksploatiše i slabosti sistema kako bi pozvao na stvaranje novog poretka na Starom kontinentu – poretka koji slabi koheziju Evropske unije i koji bi na prvom mestu trebalo da pomogne Americi.

Ne vredi se oko toga uzbuđivati, a tu ne pomaže ni traženje ostavke. Tako se ne možemo suprotstaviti strategiji slabljenja EU. Tramp će uvek pobediti u takmičenju za najglasnijeg. Nemačka i njeni evropski partneri nemaju izbora, osim da prihvate da se u Donalda Trampa više ne mogu pouzdati. On ne samo da preti Evropi trgovinskim ratom, već sada čak koristi i jednog od svojih vrhunskih diplomata u Evropi da ubrza podelu Unije.

Na ovaj novi oblik transatlantskih odnosa postoji samo jedan odgovor: jasan ugovor o budućnosti Evrope – u kojoj ima mesta za velike, ali i za male zemlje. Koliko god to bilo gorko, istina glasi: bivši saveznik SAD sada je postao opasnost koja podstiče podelu Evrope. Posle ovog intervjua, u to više nema sumnje.

(DW)