Puno je problema i nepravdi sa kojima se susreću porodice i djeca poginulih boraca, kao i cjelokupna boračka populacija demobilisanih boraca Vojske Republike Srpske. Stiglo nam je pismo kćerke poginulog borca, Željke Ninković Grbović, koja je oca izgubila 1992. godine, koje oslikava odnos države prema ovoj populaciji. Pismo prenosim u cjelosti.

 

Moram da kazem da sam jako razočarana nepravdom u meni itekako dragoj Republici Srpskoj… Radi se o stanovima koji su dodjeljivani porodicama poginulih boraca i invalida u Trebinju…prve podjele od prije par godina su bile ovakve … ko je prodao imovinu u Federaciji ne može dobiti stan… ko tu istu imovinu izdaje pod zakup takodje nema pravo na stan…ko ima imovinu koja je uslovna za stanovanje ne može dobiti stan i tako redom… dobro ..moja mama nije imala pravo jer je prodala kuću… cjenu neću napisati jer je smjesna…ljudi iz Konjica znaju koliko je to prodavano u bescjenje…tada u Trebinju za taj novac nije mogla kupiti ni plac od 400 kvadrata a ne stan ili kuću……to je dovoljno napisati…takodje se zna da ljudi koji su dobili stanove u prvoj podjeli itekako su pojedini donosili potvrde iz Federacije da ne izdaju pod zakup kuću a izdavali su…takodje se zna da su stanove dobijali Trebinjci koji već imaju kuće…ali zar treba da im se nešto zamjeri… naravno da ne jer oni imaju sva prava na te stanove … izgubili su svoje članove porodice, dali su svoj dio tijela….kada su dobijene stanove preveli u svoje vlasnistvo onda su počeli prodavati imovinu u Federaciji… i to je u redu i na to imaju pravo … to je njihovo…zar je onda potrebna neka uredba…tada je rečeno da će biti još jedna podijela i da će moja mama imati pravo na stan ali sada postoji nova uredba i ponovo ista priča….ko ste vi koji imate pravo jebenim uredbama praviti razliku Izmedju žrtava…odakle vam pravo da jednom uredbom osporite jednakost žrtava….je li moj otac manje vrijedan od nekog drugog oca čija je porodica dobila stan…ja pravo na stan nemam i ne pišem ovo zbog sebe ali pišem zbog moje mame…gdje ste bili sa jebenim uredbama da nam kažete da vam moj otac nije potreban ‘92 godine… da kažete mojoj mami da njen sin nije potreban ‘92 da bude u ratu i bori se za ovu državu…. da odemo kao mnogi za Srbiju i vratimo se ‘96 sa novcem i otvaramo radnje, kupujemo kuće , stanove..Itd….. kako vas nije sramota vaših uredbi gdje želite samo da smanjite broj porodica poginulih kojima trebate riješiti stambeno pitanje…istina je da sam glasala i ako ne živim u Trebinju …naravno imam pravo jer sam državljanin Republike Srpske …za ovo sam glasala….da vi možete pljunuti na to za sta je moj otac izgubio život i milion drugih očeva, braće, sinova….moja mama nije jedina žrtva ove nepravde… ja neću imenovati ljude ali ih licno poznajem….neka se sami jave….treba da se zna o tome kako ste dva brata kojima je otac poginuo a majka umrla ostavili bez ikakvih primanja i prava na stan pa su bili prinuđeni da odu za Srbiju…i na kraju da kazem i ako nije kulturno ni damski … j….m i vas sto ste u vladajućoj a i vas sto ste u opoziciji kada ste dozvolili da nekim uredbama pravite razliku Izmedju žrtava ovog rata jer kada je trebalo da se tuzi Republika Srpska da bi se dobila nadoknada ( odšteta ) za žrtve rata moja mama nije htjela da tuzi tu istu državu a mnogi jesu i dobili su novac… ali ja uvijek kazem da je Bog veliki i neka svakome sudi onako kako je zaslužio…kako radili tako vam Bog pomogao!!!

(nebojsavukanovic.info)