Nova izbeglička ruta koja iz Grčke vodi preko Albanije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i Slovenije u funkciji je već nekoliko meseci. I dok u Sloveniji izražavaju zabrinutost, u Hrvatskoj tvrde da stanje nije dramatično.

Nova balkanska izbjeglička ruta, koju su neki novinari prozvali i južnom balkanskom rutom, u funkciji je već nekoliko meseci – iako je u ovom trenutku još uvek neopravdano govoriti o novom migrantskom talasu. Broj migranata koji novom rutom pokušavaju da se dočepaju Evrope neuporedivo je manji od onog iz 2015. godine. Danas se može govoriti o desetinama i stotinama izbeglica i migranata, dok se pre tri godine radilo o stotinama hiljada nevoljnika koji su po svaku cenu želeli da stignu do svojih evropskih destinacija.

Nova izbeglička ruta direktna je posledica zatvaranja granica za izbeglice od strane Makedonije i Srbije, kao i Mađarske, Hrvatske, Slovenije i Austrije, zemalja kroz koje je prolazila prva balkanska izbeglička ruta. Potvrđuje se, međutim, da žice i neumoljiva policija nisu zaustavili one koji u Evropi, bez obzira na to da li je reč o izbeglicama koje beže od rata ili migrantima koji beže od ekonomske bede, vide jedini spas. Ti ljudi su otkrili novu trasu koja iz Grčke vodi preko Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske do Slovenije i dalje u Evropsku uniju.

Kroz BiH izbeglice prolaze uglavnom slobodno i bez skrivanja, koristeći se dostupnim mogućnostima prevoza. U Velikoj Kladuši im je neformalni hot-spot, gde im meštani donose hranu i osnovne potrepštine. Pomažu im i u tamošnjim džamijama, pozivajući i lokalno stanovništvo da pokaže solidarnost s izbeglicama, podsećajući ih da su i oni ne tako davno morali da prolaze kroz istu sudbinu.

Za hrvatsku policiju nema krize

U Hrvatskoj, međutim, „nezakonite migrante“, kako ih nazivaju predstavnici vlasti, pokušavaju da zaustave i spreče u ilegalnom prelazu granice. Izbeglice zato prelaze teritoriju Hrvatske u njenom najužem delu, na kojem je udaljenost od unsko-sanskog kantona u BiH do Kupe na granici sa Slovenijom samo 70 kilometara. Jedni do tamo stižu uz pomoć krijumčara, dok drugi kreću samostalno, prateći rutu koju imaju na svojim mobilnim telefonima. Kreću se isključivo noću, krijući se od hrvatske policije, tako da put koji bi inače prešli za dan-dva, traje i po nekoliko dana.

Hrvatska policija već duže vreme sprovodi pojačan nadzor granice u pokušaju da zaustavi migrante, istovremeno negirajući da je reč o dramatičnom problemu. Dok, recimo, zvanična slovenačka politika stalno upozorava na opasnost od novog izbegličkog talasa, na hrvatskoj strani su veoma uzdržani kada je reč o toj temi.

Nova izbeglička ruta preko BiH

I prema zvaničnim podacima, međutim, jasno je da se broj onih koji pokušavaju da nelegalno uđu u Hrvatsku na području Karlovačke županije povećava. U prva tri meseca ove godine na tom području zatečene su 103 osobe prilikom nezakonitog prelaska granice, dok ih je prošle godine u isto vreme bilo samo 12.

Karlovačka policijska uprava u svojim redovnim izveštajima uopšte ne objavljuje podatke o nezakonitim migrantima, ali i Uprava policije potvrđuje da bi ta županija – uz Osječko-baranjsku, Vukovarsko-sremsku, Ličko-senjsku i Sisačko-moslavačku – mogla da bude na udaru izbeglica. U prva tri meseca ove godine na nivou Hrvatske prilikom pokušaja nezakonitog prelaska granice zatečeno je ukupno 1.371 osoba, što je za 72 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, u BiH su u postupku readmisije vraćene 294 osobe koje su sa teritorije te zemlje ušle u Hrvatsku. Promenila se i struktura izbeglica i migranata u odnosu na prošlu izbegličku krizu. Sada je najviše Avganistanaca, Pakistanaca, Kosovara i Turaka, a ima i dosta Alžiraca, Libijaca i Marokanaca. Sirijaca je ovoga puta veoma malo.

Balkanska ruta postoji decenijama

Na hrvatskoj strani ne žele da govore o novoj izbegličkoj ruti, a pogotovo ne o izbegličkom talasu, sugerišući da policija ima kontrolu nad situacijom. To se može objasniti željom da taj problem ne ugrozi ambiciju Hrvatske da 2020. postane članica Šengena. Nevladine humanitarne organizacije pritom optužuju hrvatsku policiju da se zbog tog cilja ne uzdržava od nehumanog postupanja prema izbeglicama, tvrdeći da je vraćanje izbeglica preko granice i onemogućavanje traženja međunarodne zaštite zvanična politika Hrvatske prema izbeglicama. Hrvatska strana takve optužbe odbacuje.

Stručnjak za bezbednost i analitičar portala „Obris – obrana i sigurnost“ Igor Tabak za DW potvrđuje da se u ovom slučaju verovatno može govoriti o izbegličkoj ruti, ali podseća da ona nipošto nije nova. „Činjenica je da postojanje balkanske rute za šverc robe, pa i ljudi, nije novost. Reč je o jednom od tradicionalnih krakova poznate balkanske rute. Dakle, nije reč o novoj ruti“, ukazuje Tabak.

Naš sagovornik pritom napominje da aktuelne brojke nisu ni približne onima od pre tri godine. „Ovde je reč o kretanju ljudi koje je manje masovno, a zato je i manje vidljivo. Izbegavaju se uhodani pravci i koriste ilegalne deonice, koje usto prolaze preko nekoliko nekadašnjih crta razgraničenja. To svedoči i o većem stepenu opasnosti, s obzirom na to da deo tog područja još nije razminiran. Za razliku od onog što smo videli u istočnoj Slavoniji, kompletna nova ruta više se oslanja na ilegalne vodiče i aranžmane i teško je govoriti o spontanom kretanju ljudi. Ta ruta je za izbeglice i skuplja, što je i jedan od razloga zbog kojih to nije masovna pojava. Zato je reč i o klasičnijem izazovu za policiju u odnosu na izbegličku krizu pre tri godine“, objašnjava Tabak.


Tovarnik, 2015: Sadašnji broj izbeglica ni izdaleka ne može da se uporedi s ogromnim talasom od pre tri godine

Zato, prema njegovom mišljenju, izbeglička ruta preko BiH i Hrvatske, ako se imaju u vidu svi problemi koje je Hrvatska poslednjih godina imala s migracijama, ne bi trebalo da bude neki naročiti problem za policiju. Hrvatski sistem, podseća Tabak, izašao je na kraj s prolaskom skoro milion izbeglica u nekoliko meseci, tako da ovih nekoliko stotina ne mogu da budu izazov, osim u svetlu šengenskih standarda i provera, kao i prigovora susednih zemalja.

Smrt u Kupi

Nesumnjivo je, međutim, da je nova ruta opasnija za izbeglice od prošle. Pogotovo je opasna reka Kupa na granici Hrvatske i Slovenije, koja se proteklih nedelja i meseci pokazala kao nepremostiva prepreka za nekolicinu nesrećnika, koji su u nekoliko različitih incidenata našli smrt u nabujaloj vodi. Prema podacima međunarodne organizacije „Nestali migranti“, u Kupi su ove godine smrtno stradala tri migranta, a četiri su nestala.

Na pitanje o razlozima zbog kojih onda Slovenija prenaglašava taj problem, budući da u toj zemlji poslednjih nedelja mediji i političari raspiruju strah od nove „najezde“ nezakonitih migranata, pogotovo uoči predstojećih izbora, Tabak podseća da bez tog prenaglašavanja taj problem ne može da bude negativan element pri oceni spremnosti Hrvatske za ulazak u Šengen. „Slovenija je trenutno jasno dala do znanja da je protiv ulaska Hrvatske. Naglašavanjem tog pitanja Slovenija olakšava opravdavanje negativne ocene, ali reč je o dobro poznatim igrama sa slovenačke strane“, zaključuje Tabak.

(DW)