BANJALUKA – U Republici Srpskoj nema javnog preduzeća koje je finansijski jako, polovina ih ima vrlo visok finansijski rizik, upravljanje je netransparentno i bez odgovornosti, rečeno je danas na prezentaciji izvještaja Međunarodnog monetarnog fona (MMF) o radu javnih preduzeća u BiH.

U izvještaju MMF-a je navedeno da su javna preduzeća u BiH prezadužena, da upravljanje njima netransparentno te da nema nikakve odgovornosti menadžmenta za rezultate koje ostvaruju.

U FBiH čak ne postoji ni podatak o broju preduzeća koja su u državnom vlasništvu, dok u RS postoji lista, ali nije ažurirana od 2012. godine.

Naveli su i da su javna preduzeća u BiH u 2017. isplatila dividendu od 81 milion KM, dok su iz budžeta, putem subvencija i transfera, dobila 210 miliona KM, odnosno 2,5 puta više nego što su uplatili u budžet.

MMF je iznio podatak da u BiH ima više od 550 državnih preduzeća, od čega u Srpskoj 235 i da zapošljavaju deset odsto ukupne radne snage.

„Više od polovine javnih preduzeća u RS, preciznije njih 135 je veoma zaduženo“, dodaje se u izvještaju.

Kao primjere preduzeća koja imaju veoma visok finansijski rizik MMF je naveo Matično preduzeće ERS, „Elektrokrajinu“, „Autoputeve RS“, „Puteve RS“, „Želejznice RS“, „Šume RS“.

Uprkos tome, naveli su, javna preduzeća konstantno povećavaju broj zaposlenih.

IRB-u data široka ovlašćenja, a niko ih ne kontroliše

MMF se osvrnuo i na rad Investiciono-razvojne banke RS ističući da ona ima veoma široke nadležnosti, a da ne postoji državna agencija koja vrši nadzor nad njenim radom.

„U IRB-u ima dosta posla. Neophodno je unaprijediti uslove za izbor uprave.  IRB ne objavljuje kvartalne izvještaje, Glavna služba za reviziju javnog sektora RS je nije kontrolisala od 2012. godine“, rečeno je na prezentaciji.

Na prezentaciji se mogao čuti i stav da su preduzeća politički plijen i da se ne postavljaju stručni kadrovi.

Rezidentni predstavnik MMF-a u BiH Francisko Parodi je nakon prezentacije izvještaja istakao da  javni sektor nije profitabilan, da ima velika zaduženja i da mnoga preduzeća ne uspijevaju da izmire svoje kratkoročne obaveze.

„Vlade se ne ponašaju kao dobri vlasnici tih preduzeća. Postoji mnogo toga što bi vlade trebale da urade da bi unaprijedile rad ovih preduzeća, odnosno mehanizam kroz koji će pozivati na odgovornost one koji rade u državnim preduzećima. U našoj studiji traži se veći nivo transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru“, istakao je Parodi i dodao da javna preduzeća u BiH duguju oko milijardi KM i da je sektor prezadužen.

Branko Kecman, predstavnik Udruženja „Misli dobro“, koje je organizovalo prezentaciju, rekao je da osnovni pokazatelj koji se gleda prilikom ocjenjivanja kvaliteta rada bilo gdje u svijetu jeste povrat na kapital koji u državnim preduzećima u RS iznosi svega 0,1 do 0,2 odsto, dok je u Sloveniji 6,1 odsto.

„Republika Srpska upravlja sa kapitalom od pet milijardi KM, da imamo povrat na kapital četiri odsto to bi svake godine značilo 200 miliona, odnosno jedna manja hidrocentrala svake godine“, kazao je Kecman.

(CAPITAL: Marina Čigoja)