Bosna i Hercegovina ne može ispuniti jedan od ključnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji, jer Vlada Republike Srpske (RS) i dalje svjesno opstruiše proces reforme javne uprave odbijanjem da usvoji Strateški okvir za reformu javne uprave 2018-2020. Ovo u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže državni koordinator za reformu javne uprave u BiH, Dragan Ćuzulan.

Osim toga, on ističe da je Vlada RS blokirala i Fond, odbijajući da potpiše Aneks Memoranduma o razumijevanju, koji je ključni dokument, čime su onemogućene daljnje uplate donatora i domaćih vlasti.

RSE: Gospodine Ćuzulan, na konferenciji za novinare, u Sarajevu, kazali ste kako Bosna i Hercegovina ne može ispuniti jedan od ključnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji, jer Vlada Republike Srpske, kako ste izjavili, svjesno opstruiše procese reforme javne uprave jer još uvijek nije usvojila strateški okvir za njenu reformu. Šta je konkretno problem?

Ćuzulan: Strateški okvir za reforme javne uprave u BiH 2018.-2022. usvojen je u martu prošle godine na tehničkom nivou, dakle od predstavnika svih nivoa vlasti. Tu je učestvovala i Vlada Republike Srpske, ali u međuvremenu, Vlada RS uporno odbija da usvoji strateški okvir. Time je onemogućila Bosnu i Hercegovinu da ispuni jedan od zahtjeva Evropske komisije iz ranijih preporuka, dakle, da se usvoji cjelodržavni okvir za reformu javne uprave. Tu konstataciju ja sam potkrijepio određenim činjenicama.

Rekao sam da se odnos vlasti u Republici Srpskoj prema zahtjevima Evropske komisije, ali i prema građanima, rekao bih, cijele BiH, koji traže da se uprava što prije reformiše na način da bude efikasnija, transparentnija, ogleda u činjenici da Vlada RS ne želi sinhronizovanu reformu javne uprave na cijelom području BiH, već usvaja i donosi, kako je to nedavno na jednoj od sjednica Vlade bilo, zaseban program razvoja javne uprave, o kojem do danas nas niti su upoznali niti smo konsultovani oko toga. Dakle, ipak je taj osnovni uslov koji traži Evropska komisija ostao neispunjen, a sada se prave neki paralelni dokumenti i nešto što Evropska komisija nije u suštini ni tražila.

RSE: Da li je Evropska komisija izvršila neki pritisak na Vladu Republike Srpske?

Ćuzulan: Vidjeli ste i u nedavnom mišljenju koje je stiglo iz Evropske unije kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, da se zaista insistira na reformi javne uprave kao jednom od uslova pristupanja. Dali su određene kvalifikacije koje su išle u prilog tome da Vlada RS opstruiše taj proces, i onda smo čuli iz izjava ministrice Lejle Rešić da bi oni tu situaciju pokrili time što su donijeli neki program razvoja javne uprave. Međutim, ja koliko sam mogao da vidim, on se uglavnom ograničava na digitalizaciju, a to nije integralno pitanje reforme javne uprave niti ovaj uslov koji traži Evropska komisija.

Ja bih podsjetio da su strateški okvir u ranijem periodu usvojili i Savjet ministara BiH, Vlada Federacije, Vlada Brčko Distrikta, i da smo mi bili u obavezi da slijedom usvojenog strateškog okvira napravimo akcioni plan. Rok za akcioni plan bio je šest mjeseci nakon usvajanja, međutim, s obzirom na to da nismo imali jedan nivo, zamolili smo Kancelariju delegacije EU da se krene s poslom izrade akcionog plana i za taj posao smo mi dobili zeleno svjetlo, obezbijeđena je stručna tehnička podrška SIGMA-e i nedavno smo održali prvi sastanak zajedničke radne grupe na izradi akcionog plana. Dakle, ne možemo čekati beskonačno da se Vlada RS oko ovoga izjasni.

RSE: Pored ovoga, Vlada RS je blokirala i fond za reformu javne uprave. Šta to konkretno znači, da li je zbog toga upitan novac?

Ćuzulan: Riječ je o fondu u kojeg su međunarodni donatori uložili svoj novac sa svrhom da se iz njega finansiraju zajednički projekti kojim bi se reforma implementirala jednako i sinhronizovano na cijelom području Bosne i Hercegovine. Kada Evropska komisija ocjenjuje napredak javne uprave u BiH, ona gleda sve nivoe vlasti, integralno Bosnu i Hercegovinu, i da li je sad jedan nivo vlasti u nečemu napravio iskorak a drugi nije, to u cjelini ne znači ništa. Važno je da se harmonizovano provodi reforma javne uprave. Ne dovodimo u pitanje nadležnosti, ni entiteta, ni kantona, ni lokalnih zajednica, ali se mora provoditi i harmonizovano i sinhronizovano reforma javne uprave.

Dakle, odbijanjem da potpiše aneks memoranduma kojim bi se omogućile dalje uplate donatora i domaćih vlasti fondu do 2020. godine, Vlada RS onemogućila je finansiranje i provođenje ranije dogovorenih i pripremljenih deset projekata iz oblasti reforme javne uprave. Stvarne razloge zašto se odbija potpisati aneks na memorandum mi nikada nismo zvanično saznali.

Znali smo kroz insistiranje predstavnika Republike Srpske i vodećeg donatora, švedske SIDA-e, izradom analize rada i funkcionisanja fonda i kroz otvorene istupe ministrice Uprave i lokalne samouprave Vlade RS Lejle Rešić, da je za nju neprihvatljiv način raspodjele novca iz fonda. Dakle, saznali smo da su ustvari namjere Vlade RS da se ovaj fond i novac donatora rasparča, podijeli na niže nivoe vlasti i da je to stvarna namjera.

RSE: Kakve su reakcije donatora, prvenstveno Švedske i Danske?

Ćuzulan: Švedska je imala poseban sporazum sa nama, kojim se regulisalo da se, ukoliko se novac ne potroši, vrati donatorima. Ja sam u svom mandatu, kada sam došao na poziciju koordinatora, pokušao zaista da intenziviram aktivnosti iz fonda, i dosta je, skoro 50 posto, projekata samo u tom periodu implementirano. Pokušali smo zaista da uhvatimo neki korak da bi brže išla i reforma javne uprave. Međutim, u međuvremenu je došlo do opstrukcije, mi nismo mogli dalje da nastavnimo da radimo, a Švedska i Danska su onda tražili povrat sredstava. To je sad situacija koja je za nas prilično nezgodna – mi imamo 15-16 miliona maraka u fondu i kada bi se novac vratio Švedskoj i Danskoj, ostaje deset miliona.

Ja sam nedavno imao sastanak Upravnog odbora na kojem sam insistirao da se, i ako bi se ispoštovao povrat Šveđanima i Dancima za neutrošeni novac, ostalo bi deset, jedanaest miliona u fondu. Međutim, ni za to nije bilo saglasnosti da se taj novac potroši. Trebalo bi možda radi javnosti da kažem da je učešće domaćih vlada u fondu negdje na nivou pet posto, a učešće međunarodnih donatora je oko 95 posto. Pri tome je, rekao bih, procentualno najmanje učešće Vlade Republike Srpske i to je ono na što sam ja njima skretao pažnju – od 32 miliona koliko je ukupno uplaćeno za ovih trinaest godina u fond, Vlada RS uplatila je 198.000 maraka, a povukla je kroz projekte daleko veću vrijednost.

RSE: Vi ste pozvali također sve institucije vlasti da pronađu politički dogovor kako bi se ovaj problem riješio, kako Bosna i Hercegovina u evropskim krugovima ne bi ostala upamćena kao jedina zemlja koja nije u stanju da novac donatora potroši.

Ćuzulan: Naš mandat jeste koordinacija i ja ne mogu da nametnem nikakvu obavezu ni entitetskim vladama niti bilo kom nivou vlasti. Mi jesmo vezani za Savjet ministara, za kabinet, tako da u tom jednom ograničenom mandatu vrlo je teško da nosimo odgovornost za proces reforme javne uprave. Mi možemo više funkcionisati kao jedno stručno, tehničko tijelo i kao koordinirajuća institucija. Ukoliko jedan nivo vlasti opstruiše ono što dogovaramo – jednostavno, sve odluke se donose konsenzusom – mi onda stojimo, a onda imamo prigovor da nije zadovoljavajuća reforma javne uprave, da nije ostvaren dobar nivo itd. Prilično, rekao bih, politički pokvarena igra, jer u suštini mi imamo kao ključni problem opstrukcije reforme javne uprave, politizaciju i pokušaj stranaka da zadrže status quo.

Dakle, reforme nekim politikama u Republici Srpskoj, ali i na nivou BiH, jednostavno nisu prioritet. Ja sam svjestan da mi reformama ustvari oduzimamo prostor određenim strankama da manipulišu, i glasačkim tijelom, i da kroz politiku zapošljavanja rade nešto što nije u skladu sa dobrim praksama, ali u suštini, politika je ta koja treba da svojom voljom i podrškom nama omogući da radimo. Naš ključni problem jeste upravo to – da nas politika onemogućava da radimo svoj posao.

(Radio Slobodna Evropa, Dženana Karabegović)